Aman, dokle više? Dokle će Srbija biti kost u grlu i moneta za potkusurivanje svima? Dokle će da nas ucenjuje i Zapad i Istok, dokle će nas uzimati kao primer kako kome odgovara, i kako je kome po volji? Ispadosmo važan šraf u svetskoj mašineriji, koji se okreće čas levo, a čas desno. Pa nam se i zbog toga zamera, a u priči niko ni ne pomišlja na to da smo prinuđeni zarad sebe i svog opstanka. Koga briga za naš opstanak, koga interesuje hoće li nas sutra biti, ili ne. A ovamo – Srbija sedi na dve stolice. Srbija će morati da se opredeli. Srbija treba, od Srbije se očekuje, ako Srbija ne uradi to i to, mi ćemo…. more, dobro vi znate šta ovde u Srbiji sledi posle ovog more.
„Ne dam teritorijalni integritet Srbije ni po koju cenu. Tačka. Pridržavaću se stavova zemalja G7, koje su istakle da neće dopustiti narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine ni po koju cenu. Nikada neću priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Eto, uzeo sa Evroatlantske principe, i sada se držim njih kao pijan plota. I sve to u skladu sa poretkom UN, koji tako zdušno podržavaju Ukrajinu“
Ovu snažnu poruku poslao je u nedelju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, povodom još jedne runde pritisaka na našu zemlju da izabere stranu u ukrajinskoj krizi, uvede sankcije Rusiji i disciplinuje Milorada Dodika i Republiku Srpsku.
U čemu, kako, na koji način kada je u stavovima Zapada sve paradoksalno, nenormalno i zdravom razumu nepojmljivo. Čelnici G7 zakucali granice Ukrajine i od Beograda traže da im se u zakucavanju pridruži. Oni isti koji su pre dve decenije najgrublje u Srbiji pregazili princip nepromenljivosti granica i oteli nam deo naše teritorije. Pa ako su oni ludi, nismo mi. Što ne bismo malo igrali njihovu igru. Jer, ne sedimo samo mi na dve stolice, svi imaju minimum po dve, ali vide samo srpske.
A nas šamaraju sa svih strana. Poruke G7 odlično su pale i idu na ruku Moskvi, odakle je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio da ih je „baš briga što G7 ne priznaje promene ukrajinskih granica“ i pozvao da se ne zaboravi presedan Kosova.
Pa šta smo mi ovde? Ping pong loptica? Vreća za udaranje?
Naš predsednik treba da bude fin i da poštuje stav G7. Lepo ljudi rekli da „ni po koju cenu neće dozvoliti narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine“ Dakle to važi i za Srbiju. Jer kako stvari stoje – velike sile ne poštuju principe. Ni Zapad, ni Istok. A mi pošto smo mali i nikakvi, daj da ispoštujemo, a oni posle neka ukrštaju koplja i i krše glave.
Mi smo mali, i ovde živi prost, jednostavan svet kome je logika princip u razmišljanju. Te stoga – uvešćemo i sankcije Rusiji, nema problema. Odmah čim ti časni, pošteni, pravdoljubivi ljudi i demokrate iz G7 priznaju da su izvršili agresiju na SRJ ida povuku priznanje lažne države Kosovo. Da se ne lažemo, gospoda je vrlo cinična. Dok priča o Rusiji, usput bi da okupira Balkan. Pri tom vrše udare na Republiku Srpsku, koja je odana Dejtonu, optužujući je da krši Dejtonski sporazum, a zapravo ga krše puleni iz zemalja G7.
Ovoliku količinu licemerja zemaljska kugla teško da može da podnese. „U oči te gleda i laže te“, što bi rekli naši stari. Umesto da se izvini, od tebe traži izvinjenje. Menja svet po svojim pravilima, koja odgovaraju samo njima, i nikome više. I pri tom bi još da im poljubiš ruku. Ko papa što ljubi ruku „bogovima na zemlji“.
Vučić je za sada ne ljubi. A koliko će izdržati ne znam. Znam samo da će biti kriv, šta god uradio. Neko će mu uvek udarati packe, nekome se uvek neće dopadati. I to je normalno, jer se i jedna i druga strana – Zapad i Istok – rukovode svojim interesima. Boli ih uvo za Srbiju. Mi smo samo „pokusni kunić“ što bi rekli Hrvati, pa ako izdržimo eksperimente in vivo, izdržali smo. Ako ne, opet će neko da nam peva pesme „Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“. I opet ćemo mi biti mrtvi pobednici, a svi oni će živeti, naći neki svoj mir, dogovoriti se ovako ili opnako, makar se poubijali međusobno, jedni drugima će i to oprostiti.
Zašto preko naše grbače, pitam ponovo, mora li? Jaka nam kičma, ali pitanje je koliko još može da izdrži nezajažljivost, naoko moćnih.
22. maj
