Zašto bi građani trebalo da budu medijski obrazovani? Čini se da se običnom i radnom čoveku ovo pitanje nameće kao najmanje bitno pored svih egzistencijalnih i ličnih problema. Od toga kako neku informaciju razumemo i procesuiramo zavisi koliko ćemo kvalitetno živeti, šta ćemo kupovati i kakva je budućnost i perspektiva jednog društva.
Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo, dr Zoran Jevtović ističe da danas stvarnost vidimo kroz medijske slike i da građani i građanke koji ne razumeju medijske poruke i promene koje pogađaju sve ljude, ne mogu da učestvuju u demokratskim procesima i da odlučuju o njihovim životima.
Profesor ističe da se kod nas ovaj pojam pogrešno shvata i da se više tumači kao tehnološki način ulaska u digitalno okruženje, svet zabave i društvenih mreža, a manje za širenje društvene svesti ili kreativnost ličnosti.
“Suština je kontekst razumevanja poruka koje su posredovane novim medijima i koje imaju mnogo više zahteve za razumevanje. To znači da bi na svim nivoima obrazovanja od osnovne škole do fakulteta trebalo da se bavimo pitanjima promena, a to nisu samo tehnološke veštine, u smislu da smo svi prešli na nove platforme i nove programske jezike, već se ove promene više odnose na proces razumevanja, kodiranja, dekodiranja i enkodiranja poruka, to jest , da kritički analiziramo poruke na način na koji su nam usmerene,“ istakao je naš sagovornik.
Medijski pismenim čovekom je teško manipulisati
Profesor Zoran Jevtović je istakao da je medijska pismenost neophodna jer danas živimo u svetu lažnih informacija, manipulacija, spinova, glasina, dezinformacija i to je jedini način da među svim tim šumovima razumemo i prepoznamo šta to neko želi da nam poruči.
“Pismenim čovekom je teško manipulisati, ne možete ga politički zlouptrebljavati, ekonomski iskorišćavati niti religijski oblikovati, on nije rob pollitičkih partija i novca,, već je aktivistički građanin koji diskutuje o socijalnim i političkim problemima u okruženju i pokušava da afirmiše slobodu, jednakost i neki suživot među ljudima,” rekao je profesor.
Šta znači biti medijski pismen u digitalnom dobu?
„Medijska pismenost se najčešće objašnjava sintagmom “kritičko promišljanje medija”. Međutim retko ko da zna šta to zapravo znači i kako doći do njega. Reč je o tome da danas korisnici medija moraju poznavati principe na kojima funkcionišu mediji, kao i to ko su vlasnici medija, šta su im ciljevi, kako nastaje medijski proizvod i koliko faktora utiče na njega da bude takav kakav je,“ istakao je doktorand i istraživač-pripravnik na departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Ilija Milosavljević.
Milosavljević ističe da biti medijski pismen znači uzeti sve ove varijable u obzir i svaki medijski proizvod posmatrati iz uz pomoć njih, sa distance koja će omogućiti upravo to “kritičko promišljanje medija”.
Ovaj članak je nastao kao deo projekta „Medijska pismenost“ koji je podržao Sekretarijat za kulturu Grada Niša kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2019. godini.
