Tema borbe protiv nasilja nad ženama ne sme biti rezervisana samo za kampanju „16 dana aktivizma”, već se na njoj mora raditi kontinuirano tokom cele godine – poruka je sa konferencije održane u Nišu, koja je po prvi put okupila sigurne kuće iz cele Srbije. Događaj je organizovala Sigurna kuća Niš, s namerom da se unapredi saradnja između ustanova koje pružaju zaštitu žrtvama, razmeni iskustvo i definišu smernice za dalji rad na prevenciji i suzbijanju nasilja.
Kako je istaknuto na konferenciji, neophodno je paralelno s unapređivanjem zakonskih rešenja raditi i na suštinskoj prevenciji, boljem informisanju građana i jačanju društvene solidarnosti prema žrtvama.
„Ja mislim da se ovakav događaj nije desio u Srbiji, i jeste snažna motivacija, da osim onoga što redovno dolazi da tako kažem od tela koja su politička, kao što su vlada, kao što su parlamenti, kada menjamo legislativu, unapređujemo zakonska rešenja u ovoj oblasti, jeste jednako važno i da se paralelno sa tim bavimo prevencijom suštinski. Ne samo primenom zakona, nego i da zajedno podižemo i glas protiv nasilja, da informišemo one koji, ne znaju kome da se obrate i zatraže pomoć i gde to ima mogućnost da se sakriju u slučaju da dođu u situaciju nasilja”, istakla je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
Iz ovog umrežavanja sigurnih kući, rodila se inicijativa za formiranje udruženja sigurnih kuća Srbije. Direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić navodi da će se na taj način razmenjivati iskustva i primeri dobre prakse, raditi na dodatnim edukacijama, kako bi se na što bolji i kvalitetniji način pomoglo svim ženama žrtvama nasilja koje se nalaze u sigurnim kućama.
„Ukoliko uporedimo neku situaciju od ranijih godina, pred donošenja zakona, na smeštaju je u Sigurnoj kući bilo i po 140 korisnika. Sada je ta situacija sasvim drugačija. Mi smo prošle godine na smeštaju imali 89 korisnika, odnosno mama i dece, ove godine do sada 61. Ono što je takođe pozitivno je što sada na smeštaju imamo sve više mlađe žene. Za razliku od ranijih godina, kada su žene trpele i po 20 godina, sada žene brže prepoznaju nasilje i brže i zatraže pomoć, što je takođe dobro. Takođe, smatram da je negde veliki rad na prevenciji doprineo tome da se negde i situacija u samom društvu promenila”, poručila je Šćekić.
Ministarka ističe da je ohrabrujuće što se u društvu vide pozitivne promene, ali podseća da nasilje i dalje postoji i da ga nije moguće u potpunosti iskoreniti, iako tome treba stalno težiti. Navodi da je broj prijavljenih slučajeva nasilja ove godine manji u odnosu na prethodnu i sve ranije godine. Takođe, poredeći period pre ratifikacije Istanbulske konvencije sa sadašnjim, naglašava da je broj ubijenih žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja smanjen za 40%. Macura najavljuje i izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izmene Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku, možda i do kraja godine, čime će se unaprediti multisektorska saradnja.
„Radi se na tome da se žrtve manje viktimizuju dodatno u odnosu na to šta su doživele prethodno i ono što mislim da jeste važno u okviru ovog zakona što nas čeka kao izmena, jeste prepoznavanje dece kao sekundarnih žrtava. Oni do sada nisu bili prepoznati, a jedan statistički podatak koji bi mogao da bude zanimljiv u kontekstu ove teme, jeste da među žrtvama nasilja ima negde nešto malo manje od 9% žrtava da su i deca. Kao izmenu imamo i prepoznavanje krivičnog dela koje tretira zloupotrebu foto i video sadržaja bez znanja i volje onoga ko je žrtva nasilja”, istakla je ministarka Macura.
Ona je istakla da će pokušati da animira i druga ministarstva i institucije, kako bi se radilo i na izmeni zakona, kojom bi se femicid prepoznao kao posebno krivično delo. Ta praksa postoji u Italiji, dodaje ona, a za to krivično delo dobija se doživotna kazna zatvora.
