Na teritoriji Nišavskog i Topličkog upravnog okruga registrovano je 180 osoba inficiranih virusom HIV-a, od cega 133 u gradu Nišu, govore podaci Instituta za javno zdravlje Niš. Savet za zdravlje je doneo odluku da se Skupstini Grada preda inicijativa za usvajanje Pariske deklaracije, kojom bi se resursi lokalne samouptave iskoristili za postizanje boljih uslova registracije, lečenja i života osoba inficiranih HIV virusom.
Niš bi u tom smislu bio drugi grad u Srbiji koji je potpisao ovu dekleraciju jer je za sada to učinjeno jedino u Somboru, a u nekim gradovima se radi na tome da se i oni priključe Pariskoj dekleraciji.
„Poznato je da je HIV epidemija vodeći i globalni javno zdravstveni problem koji se rešava zajedničkim akcijama i aktivnostima i vladinog i nevladinog sektora“, kaže profesor dr Biljana Kocić, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju zdravlja Instituta za javno zdravlje u Nišu.
„Institut za javno zdravlje u Nišu sagledava i sprovodi mere kada je u pitanju HIV infekcija na području Nišavskog i Topličkog upravnog okruga pa i grada Niša. Najveći broj inficiranih potiče sa teritorije grada Niša, 91 posto, da je nezaštićeni seksualni put vodeće rizično ponašanje koje nas uvodi u HIV infekciju, da su prisutni sve mlađi uzrasti. Od 20 do 49 godine života je preko 80 posto inficiranih. Nezadovoljni smo procentom onih koji se po prvi put detektuju sa HIV infekcijom jer gotovo polovina već ima simptome side što je otežavajuća okolnost za sve mere prevencije koje se nude u današnjem trenutku“.
Profesor dr Biljana Kocić kaže da je važno i to da je svaki treći egzitirao u periodu od 1987.godine do danas.
„Ako imamo u vidu globalni pristup ovom problemu mnogo toga se i uradilo do danas. Ciljevi kojima težimo do 2020. godine su da 90 posto inficiranih bude dijagnostikovano u stadijumu HIV infekcije dok još nemaju simptome bolesti, da 90 posto njih bude na terapiji i da 90 posto tih osoba ima nemerljive virusne čestice u krvi. Postoje i određeni podaci koji pokazuju da se ove godine taj poslednji cilj i postigao na globalnom nivou do nekih 73 odsto. Dakle približavamo se cilju, ali smo još daleko od njega“, istakla je dr Biljana Kocić.
Na teritoriji Nišavskog upravnog okruga 188 osoba je do sada u registri, od toga je 133 sa teritorije grada Niša, što je 91 procenat, 29 posto je ezitiralo do sada, 65 posto je inficirano nezaštićenim seksualnim putem. Ono što je nisko to su podaci vezani za davaoce krvi i trudnice jer se više ne beleži njihov procenat , a ispod jedan posto su i korisnici droga i nema transmisije sa majke na dete.
„Ako uzmemo u obzir Srbiju gde je preko 4000 dijagnostikovanih do sada da je oko 2.600 onih koji primaju terapiju, smatra se da oko 400 osoba ne zna da je HIV pozitivno. U regionu Evrope je dva i po miliona HIV pozitivnih i smatra se da svaki peti ne zna svoj HIV status. Od 2008. godine terapija se sprovodi u Nišu ali i Beogradu i Kragujevcu. Ljudski vek se produžava i sada o HIV-u govorimo kao hroničnom stanju a ne o bolesti. Ono što je problem da je HIV epidemija praćena epidemijom AIDS-a i društvenom reakcijom u smislu stigmatizacije i diskriminacije koje se teško oslobađamo“, dodaje dr Biljana Kocić.
O Pariskoj dekleraciji se govori od 1.decembra 2014. godine kada su u Parizu gradonačelnici gradova usvojili da se treba potruditi da svi ciljevi 90 – 90 – 90 budu usvojeni. Pariska dekleracija podrazumeva ukjučivanje lokalnih samouprava u rešavanju ovog problema, a o tome kako to učiniti govoro profesor dr Branislav Tiodorović, predsednik Saveta za zdravlje.
„Ono što je ideja na svetskom nivou je da se ovaj problem približi lokalnim samoupravama jer to može da da najbolje rezultate. Ljudi se međusobno znaju i to može da utiče na smanjenje diskriminacije, a loklana samouprava najbolje može da obezbedi i ekonomske uslove koji su neophodni. Više se može uraditi i na zdravstveno vaspitnom radu. U tom smislu velika je uloga i veliki uticaj lokalne samouprave. U sve to moraju da se uključe i obrazovne institucije“, istakao je dr Branimir Teodorović.