Gradski portal 018 – 06.10.2017
Dok je većina roditelja dece rođene za vreme sankcija vodila svoje klince na jahanje konjića i šampite, roditelji malog Mihajla odlučili su da ne gube vreme na šampite i besciljno jahanje, te su rešili da svog klinca upišu na kurs engleskog jezika. Rekli su mu – „Probaj sine, možda ti se i svidi.“ Mali Mihajlo nije negodovao. Probao je i zaista mu se svidelo. Iako su mu šampite možda bile milije od radne sveske engleskog, počeo je od najranijeg detinjstva da se interesuje za jezike. Roditelji malog Mihajla naslutili su da u njihovom klincu leži filološki potencijal, kao što u pojedinim rekama leži ruda, te da taj potencijal mora biti iskopan, tj. oslobođen. Kako su godine prolazile, sa rastom malog Mihajla raslo je i interesovanje za jezike u njemu. Upisao je filološko odeljenje u „Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac“ i počeo podrobnije da izučava engleski jezik. Kako kaže, sada već veliki Mihajlo: Trenutak kada su me jezici potpuno pridobili je bio taj kada sam upisao ,,Sremac“ i postao izložen lepotama i mogućnostima jezika. Kasnije je došao i Filozofski fakultet gde sam uvideo i tu pozadinsku stranu jezika – kako se stvari odvijaju iza kulisa. Nakon završenih osnovnih akademskih studija anglistike, upisao je master studije engleskog jezika i književnosti. Trenutno priprema roman i zbirku pesama, a okupiran je i radom na gramatici engleskog jezika. Zaposlen je kao konsultant u kompaniji „Awards International“, u kojoj ima zaduženje da pomogne kompanijama da predstave svoje poslovne ideje i da osvoje nagrade za to. Za svojih skromnih 25 godina nakupio je veliko radno iskustvo. Četiri godine je radio kao predavač engleskog u privatnoj školi jezika. Tri godine je proveo na poziciji prevodioca i komercijaliste u raznim srpskim kompanijama. Skoro godinu dana radio je za internacionalnu kompaniju „Lead genius“ kao „data researcher“ i uređivač baze podataka, a njegovo ime se vezuje i za organizaciju humanitarnih događaja, poput prikupljanja pomoći za ljude ugrožene nakon poplava u Srbiji 2014. godine. Član je volonterske organizacije „Civitan International“, koja pomaže ljudima sa posebnim potrebama i organizuje akcije za unapređenje životne zajednice. Jedan je od osnivača web sajta nikadvise.com, koji je stvoren sa ciljem da pomogne nezadovoljnim korisnicima usluga raznoraznih kompanija.
Govori engleski, francuski i italijanski jezik, a podjednako dobro i peva, s obzirom na to da je redovan član akademskog hora Univerziteta u Nišu. Svira harmoniku, gitaru i klavir, a oprobao se i u svetu DJ-inga i produkcije. Iako bi bio poželjan mladoženja, za bračni status ga nismo pitali, ali smo zato detaljnije razgovarali o njegovim literarnim i poslovnim podvizima.
Tvoja interesovanja se granaju u više pravaca. Jedan od tih pravaca je i kreativno izražavanje – tj. pisanje. Kada si došao na ideju da napišeš roman? Da li je neki događaj bio presudan ili ti je jednostavno sinulo u naletu inspiracije?
Pre nekoliko godina imaginacija mi je radila kao mašina, jer sam imao jedan vrlo buran period u životu. Određeni porodični problemi su uticali na to, i inspiracija je više došla kao neki beg iz stvarnosti. Ventil mi je postalo pisanje, od tada se zadržalo, i danas kada god imam vremena, pišem.
Kako se zove roman? O čemu se radi u njemu i hoće li moći da se nađe na policama knjižara?
Još uvek radim na imenu romana, za sada se ističe jedno ime, to je ,,Otcepljenje“, ali naravno, sklono je promeni jer još uvek nije ušao u završnu fazu. Ne znam da li će biti na policama knjižara, razmišljam još uvek da li da ga publikujem na tradicionalan način ili da ga objavim digitalno. Još uvek predstoji dosta rada do tog trenutka.
Pored romana trenutno pripremaš i zbirku pesama. O čemu govore te pesme i ima li među njima i po koja ljubavna?
Pesme nemaju neku užu tematiku, više se baziraju na predstavljanju određenih slika koje čitalac upija i dodaje neki svoj otisak, neki svoj pečat. Trudim se da opišem određene obične događaje, ali opet ostavim dovoljno prostora da i čitalac to shvati na svoj način i da ,,učestvuje’’ u samoj pesmi. Naravno, ima i ljubavnih pesama, pročitaćeš.
Pored proze i lirike angažovan si i na pisanju gramatike engleskog jezika. Koliko je ovaj poduhvat zahtevan i hoće li se isplatiti?
Da, rešio sam da pokušam da sažmem određene karakteristike engleskog jezika i predstavim ih na lagan način ljudima koji ga uče. Vodim se iskustvom da veliki broj ljudi ne želi da se bavi engleskim jezikom jer smatraju da nema dodirnih tačaka sa srpskim, te misle da ne mogu da ga savladaju. Ova gramatika bi olakšavala proces učenja i doprinela tome da se taj jaz između engleskog i srpskog donekle premosti. Poduhvat je izuzetno zahtevan, ali verujem da će se isplatiti ljudima koji budu učili iz ovakve gramatike.
Koja je najduža reč u engleskom jeziku i šta ona znači?
Antidisestablishmentarianism (28 slova), ukoliko ne uključujemo tehničke reči i kovanice, a označava političku ideju koja se protivila poništavanju statusa Anglikanske crkve kao punopravne nacionalne crkve Engleske, Irske i Velsa. Ovo je bio politički pokret koji se protivio pokretu za odvajanje i umanjivanje uticaja religije i crkve na državu. A evo i još jedne – kovanica iz filma Meri Popins, supercalifragilisticexpialidocious (34 slova), što je skovani sinonim za fenomenalno, fantastično.
U periodu od 9 meseci, za vreme osn. akademskih studija radio si preko interneta za američku kompaniju „Lead Genius“. Koji je konkretno bio tvoj zadatak u ovoj kompaniji i može li se živeti od virtuelnih poslova?
U ,,Lead Genius“-u sam tražio i sakupljao kontakt informacije koje su se kasnije ubacivale u bazu podataka i koristile u marketinške svrhe i prodaju. Trebalo je da prođe određeno vreme da se priviknem na posao i okruženje, ali su mi kolege dosta pomogle. Moguće je živeti od virtuelnih poslova, i njihova draž je ta što možeš da budeš gde god na planeti i da i dalje imaš primanja i posao.
Japancima i Kinezima nisi držao online kurseve engleskog, ali si radio u privatnoj školi engleskog jezika. Kako si se snašao kao predavač i jesi li imao živce da trpiš nestašnu decu i pubertetlije?
To je bilo jedno fenomenalno iskustvo za mene, jer je profesor koji je držao tu privatnu školu bio jedinstven: još kada sam upisao srednju školu uzeo me je pod svoje i u početku me učio jeziku, a posle i samom poslu. Naučio me je određenim veštinama: kako se postaviti u komunikaciji, kako preneti znanje, kako zainteresovati osobu za materiju, kako održati pažnju učenicima, kako izlagati materiju pred ljudima. Posle je sve išlo svojim tokom: učenici mirni, a meni živci na broju. (smeh)
Osnivač si sajta Nikad Vise , koji je stvoren sa ciljem pomaganja nezadovoljnim mušterijam i kupcima dobara, hrane, odeće itd. Otkud ideja za ovakav naziv sajta i koji događaj je prethodio pokretanju ovog projekta?
Drug je došao na ideju da bi trebalo da pokušamo da pomognemo kupcima i kompanijama tako što je imao vrlo neprijatno iskustvo u jednom od restorana italijanske hrane u Nišu. Nakon što se iznervirao rekao je: ,,Nikad više neću dođem ovde“, ispričao mi priču i tako je nastao projekat nikadvise.com.
Na primer kupio sam patike u određenoj prodavnici. Posle nekoliko nošenja đon mi se odlepio. Obraćam se sajtu nikadvise.com i šta vi onda radite? Na koji način možete da pomognete?
Projekat je još uvek na početku (lansirali smo ga avgusta), ali ideja je da pomognemo kupcima da lakše iskažu svoje nezadovoljstvo usmereno ka proizvodu ili usluzi određene kompanije. Takođe, želimo da pomognemo kompanijama da brže i efektivnije dopru do nezadovoljnih kupaca, kao i da obrate pažnju na propust koji se desio. Smatramo da je iskustvo kupaca izuzetno bitno i želimo da se postaramo da ne postoji velika udaljenost između kompanije i kupca ili korisnika usluga.
Pored toga što si literarno i filološki nadaren, imaš i sluha. Sviraš klavir, gitaru, harmoniku, član si akademskog hora niškog Univerziteta, a imaš iskustva i u DJ-ingu. Dokle sežu tvoje granice i u kom poslu vidiš sebe za deset godina?
Muzika je otkad znam za sebe bila prelep deo mog života, i volim da istražujem u toj sferi i učim. Vidim sebe u poslu u kojem pomažem ljudima da reše problem i ostvare svoje ideje. A što se muzike tiče, ona i danas čini sastavni deo mog života, volim da istražujem na tom polju i da učim. Za granice ne znam, jer smatram da smo svi veoma složeni i postavljanjem granica onemogućavamo sami sebe da razmišljamo izvan tih granica, pa se zaustavljamo misleći da ne može dalje. Zvučaću kao reklama za grickalice, ali uvek može još. (smeh)
Iako si dosta angažovan i iako si sebi stvorio dosta poslovnih prilika u našoj zemlji, pitanje koje se iznova nameće u razgovoru sa perspektivnim omladincima je – ostati ili otići i zemlje? Šta kažeš ti?
Dosta sam razmišljao o odlasku i imao prilike da vidim kako je u drugim zemljama. Takođe sam slušao priče ljudi koji su otišli, a nekima sam donekle i pomogao u tome da odu – spremao sam ih za razgovore i pomagao im da savladaju ispite koji su preduslov za rad u inostranstvu. Za sebe smatram da mi nije vreme za odlazak jer mislim da u Srbiji ima potencijala za prijatan život i uspešnu karijeru.
Projekat: “To sam ja”
Autor reportaže: Milan Dojčinović
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Aleksinac kroz projektno finansiranje za 2017. godinu.
