Epidemija korona virusa skoro da je prepolovila broj venčanja u Nišu, a više je nego prepolovila prihode svih onih koji su bili uključeni u organizaciju svadbenih veselja, poput ugostitelja, muzičara, fotografa, frizera i zaposlenih u salonima venčanica.
Prema podacima matične službe Gradske uprave u Nišu januara do jula ove godine u tom gradu brak je sklopilo 433 parova, a u istom periodu prošle godine bilo je 770 sklopljenih brakova.
Matičarka Vesna Djikić kazala je da su parovi koji su planirali da venčanje proslave sa velikim brojem gostiju na svadbi uglavnom promenili plan i venčanje odložili za narednu godinu.
„Zakazivanje venčanja za narednu godinu, po pravilima rada naše matične službe, moguće je od 1. novembra, tako da ćemo tek videti za koje termine naredne godine će se mladenci opredeljivati“, kazala je Djikić.
Prema njenim rečima, parovi koji nisu odustali venčanja uprkos epidemiji korona virusa brak sklapaju u Kući za venčanje uz prisustvo najviše deset ljudi, u koje se broje i matičar, fotograf i snimatelj, a venčanja u prostoriji Gradske uprave samo su uz prisustvo svedoka.
„Bez obzira o kom prostoru se radi mladenci su obavezni da nose maske, kao i svi ostala lica prisutna na venčanju“, istakla je Djikić.
Otkazivanje venčanja mladencima je donelo veliko razočarenje, ali uglavnom ne donosi dodatne troškove jer bez plaćanja „penala“ mogu da odlože svadbeno veselje u restoranu, muziku, mladenačku tortu, venčanicu i sve ostalo neophodno za proslavu.
Nišlijka Vesna Petrović čiji su ćerka i verenik gradjansko venčanje odložili najpre od jula za avgusta, a potom za narednu godinu, kaže da zbog toga nisu imali nikakve probleme u restoranu, salonu venčanica, sa orkestrom koji je trebalo da zabavlja goste, radionicom za izradu torti.
„U hotelu su im ponudili vraćanje depozita u slučaju da odustaju od proslave, u salonu venčanica su ćerki kazali da može naredne godine da izabere venčanicu po želji. Slične dogovore su postigli i sa bendom, snimateljem, fotografom, radionicom za izradu torti“, kazala Petrović.
Zbog otkazivanja i odlaganje venčanja, medjutim, veliki broj gradjana Niša ostao je bez posla i prihoda ili imaju mnogo manje posla nego pre, a prihodi su im značajno opali.
Jedan broj salona venčanica je privremeno zatvoren, neki su se već i odjavili iz registra APR-a. Zatvoreni su i restorani koji se isključivo bave organizovanjem svadbenih i rodjendanskih proslava.
Mnogo manje posla je za muzičare, snimatelje, fotografe, štamparije koje izradjuju pozivnice, cvećare, frizere, kozmetičare, radnje koje se bave izradom dekora, prodavnice odela i svečanih haljina.
Nišlija Dimitrije Mitić fotoreporter sa dugogodišnjim stažom kazao je da se u Srbiji oko 30.000 ljudi profesionalno bavi fotografisanjem i snimanjem svadbi, rodjendana i drugih proslava, a njihov rad se sad sveo na „sitne“ poslove.
„Snimamo i slikamo venčanja jer ljudi žele da imaju uspomene, ali to su sve mali poslovi pošto je na proslavama mali broj ljudi – samo mladenci, roditelji, eventualno brat i sestra. Ugovaramo fiksnu dnevnicu, nema prodaje fotografija gostima“, rekao je Mitić.
Prema njegovim rečima, u sličnoj situaciji poput fotografa i snimatelja su i muzičari, radionice za izradu torti i mnogi drugi ljudi uključeni u organizaciju svadbi.
„Umesto benda sa pet muzičara sada se angažuju po dva muzičara jer se i oni broje u onih 20 ljudi koliko je maksimalno dozvoljeno na proslavi. Umesto torte na pet spratova, naručuje se torta na tri sprata ili na jedan sprat“, rekao je Mitić.
Spas za sve ljude čija egzistencija zavisi od proslava poput svadbi i rodjendana, dodao je Mitić, predstavljala bi dozvola za organizovanje skupova u zatvorenom prostoru sa 100 ljudi.
„Svadbena veselja sa 100 ljudi zahtevaju kompletnu organizaciju počev od štampanja pozivnica i dekorisanja sale za proslave, preko angažovanja benda sa većim brojem ljudi do prodaje fotografija gostima“, objasnio je Mitić.
Predsednik Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandar Milićević rekao je da u sektoru ugostiteljstva i drugim uslužnim delatnostima u Nišu proteklih meseci nije bilo značajnijeg otpuštanja radnika zahvaljujući merama državne pomoći.
„Da nije bilo tih mera pitanje je kako bi mnoge firme, naročito u turizmu i ugostiteljstvu, opstale do sada“, kazao je Milićević.
Njihov dalji opstanak, dodao je, zavisiće od toga kako će se epidemiloška situacija dalje razvijati.
„Nadamo se da se što pre pronadje vakcina i da se epidemija što pre okonča kako bi se cela privreda vratila u „normalan“ kolosek“, istakao je Milićević.
