Agora psihoterapijski kabinet – ŠTA JE TERAPIJA IGROM?

Jedan od modaliteta koji koristimo u psihoterapijskom kabinetu Agora je terapija igrom. Terapija igrom predstavlja skup tehnika i metoda koje su teorijski i metodološki podržane i kroz istraživanja potvrđene kao efikasne. Ovo je modalitet koji se trenutno jako brzo razvija, delom zbog koristi koju od njega imaju deca, odrasli i stariji ljudi, a delom zato što neuronaučna istraživanja iznova potvrđuju koliko igra, naročito “kobajagi” igra ima uticaja na razvoj mozga.

Nedirektivna terapija igrom ili terapija igrom usmerena na dete (CCPT) je modalitet terapije igrom, tj. pristup koji je baziran na stanovištu da će dete, u sigurnom odnosu i sigurnom okruženju,  proigravajući upravo ono za čim ima potrebu, samo sebi olakšati i prevladati trenutnu poteškoću koju oseća. U ovom procesu razvijanja odnosa i međusobnog poverenja putem igre, terapeut ne upućuje detetu otvorena i sugestivna pitanja, ne nameće temu, niti vrstu igre, već sledi put koji dete bira.
Ovaj model terapije igrom se primenjuje sa decom uzrasta od 3 do 12 godina. Sa starijom i mlađom decom, kao i sa decom sa razvojnim smetnjama mogu se primenjivati neki drugi modaliteti plej terapije, na primer u kabinetu Agora koristimo modalitet ’Learn to play’ kada radimo sa decom koja imaju neke razvojne smetnje poput autizma, na primer.

Nedirektivna terapija igrom je terapija izbora za decu koja imaju: teškoće u kontrolisanju osećanja, impulsivnost, nisko samopouzdanje, gubitak i žalovanje, trauma, razvod roditelja ili napuštanje, krize (promena sredine, dobijanje brata ili sestre…), anksioznost, depresija, selektivni mutizam, noćne more ili strahove, poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADD, ADHD), poremećaji ponašanja,
eneureza, enkompreza, tikovi, problemi u akademskom i socijalnom funkcionisanju… Osnovni principi rada sa detetom u okviru nedirektivne terapije igrom su:

1. Uspostavljanje odnosa i potpuno prihvatanje deteta
2. Stvaranje osećaja slobode (tolerancije)
3. Poštovanje postavljenih granica
4. Prepoznavanje i odražavanje (reflektovanje) osećanja
5. Dete je to koje vodi i tok terapije se ne može ubrzati

Ovakva vrsta odnosa omogućava detetu da istražuje svoje unutrašnje i spoljašnje svetove i primeni svoje kapacitete i kreativnost u rešavanju sopstvenih poteškoća.Tehnike nedirektivne terapije igrom realizuju se u specijalno opremljenoj sobi za igru u kojoj borave samo dete i terapeut i traje od 20 do 45 minuta, u zavisnoti od uzrasta i teme sa kojom dete dolazi. U ovom procesu poštuju se određena pravila sa kojima se dete upoznaje prilikom ulaska u sobu za igru. Ova pravila daju detetu strukturu u smislu sigurnosti, a ostavljaju dovoljno prostora da inicira i samostalno bira i vodi igru.

U individualnom radu sa decom primenjujemo ovaj modalitet terapije igrom zato što je nežan i omogućava detetu da prati svoj tempo u prevazilaženju teškoća. Broj viđanja sa detetom varira, značajna poboljšanja su obično vidljiva posle 16 susreta, neka istraživanja su pokazala da je za   trajno poboljšanje potrebno između 30 i 40 susreta, dok su istraživanja sa decom koja se aktuelno suočavaju sa traumom (deca migranti, deca u sigurnim kućama, deca u bolnicama i slično) pokazala da se   značajno i dugotrajno poboljšanje javlja već posle 7 susreta.

Za svako dete se pravi individualni terapijski plan i broj susreta se odredjuje u dogovoru sa roditeljem, imajući u vidu napredak deteta. Sa roditeljima se takođe organizuju razgovori na temu kako da pruže podršku detetu kod kuće, kako da se zajedno igraju i unapređuju kvalitet njihove veze. Iskustvo je pokazalo da je uključenost roditelja u proces neophodan i ključan faktor napredovanja deteta.

Ako Vas interesuje nešto više u vezi terapije igrom kontaktirajte nas i zakažite besplatnu konsultaciju.