Autizam je vrlo specifičan neurorazvojni-biološki poremećaj mozga, o kome se u zadnje vrijeme priča mnogo, ali i dalje svejedno malo zna.
Čuli ste!!! Da, čuli ste za to, to su neka djeca koja slabo govore ponašaju se čudno, za njih se često čak i sakuplja novac, uglavnom se to nešto riješi – više ili manje.
Mnogi su zapravo samo čuli za autizam, mnogi misle da znaju šta je autizam, ali vrlo malo ljudi zaista zna kako izgleda život sa autizmom… Pokušaću da vam kao majka djeteta s autizmom objasnim to u par riječi…
Autizam je kada plačeš na sav glas, a niko te ne čuje!
Autizam je kada priča počne onda kada riječi prestanu!
Autizam je kada neprestano radiš sa djetetom, a strancu je dovoljan samo minut da ga nazove nevaspitano!
Autizam je kada vide dijete, a ne vide autizam!
Autizma je kada doktori gledaju u pod, ne u vas, dok pričaju o njegovom napretku!
Autizam je kada se ne zna uzrok, kad se ne zna lijek, kad se ne zna šta će dalje biti, a vi morate da se pomirite s tim!
Autizam je kada se dogodi tebi, NE njima! Kada učiš da na njih ne gledaš sa osudom ili gorčinom što ne znaju, ne razumiju, čak i onda kada osuđuju nekog ko je najmanje za to kriv!
Autizam je kada se sva djeca zajedno igraju, samo vaše sjedi samo na klupi!
Autizam je kada se uloge zamijene, i ti se bojiš odrastanja svog djeteta umjesto da se tome raduješ!
Autizam je kada ne možeš da se vratiš po ključeve od auta, kada kupuješ kao da kradeš, stalno se drugima izvinjavaš i ogroman ti je problem da sačekaš pizzu beskrajnih deset minuta!
Autizam je kada na roditeljskom gledaš kroz prozor jer se ništa ne odnosi na tebe i tvoje dijete; naravno, ostaješ poslije drugih jer samo tvoje dijete ima autizam!
Autizam je kada boli, ne znaš ni sam šta tačno, da li pojedinci, da li društo, da li život sam od sebe?!
Autizam je kada vam je dijete za struku slučaj, za nauku statistika, za ljude Ne dao Bog nikome, i samo je za vas vaše dijete ono posebno koje beskrajno volite!
Autizam je kada znaš, možeš i moraš da živiš s njim…, jer autizam nije izbor!
Zato danas stavite plave trakice, obucite plave majce, upalite plavo svjetlo u Vašoj kući, a pogotovo u vašem srcu, za mene, za mog sina, za sve koji žive s autizmom!
Jer autizam nije izbor, često dođe sam, nenajavljen i nepozvan, pitanje je dana kad će na vaša ili vama bliska vrata pokucati.
Piše: Azra Ljaić-Pekaz
