Društvo za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule „Sokak“ partner je Zelenom razvojnom centru iz Sremske Mitrovice koji se bavi ekološkom pitanjima.
Zajednički projekat na kome rade je „Zasadi svoj hlad“, a građani Niša na ovaj način postaju deo tog projekta.
„Projekat podrazumeva sadnju 50.000 stabala jasena na teritoriji Republike Srbije. Projekat je samofinansirajući što znači da će društveno odgovorne kompanije svojim donacijama omogućile nabavku sadnica jasena. Te sadnice bi se kasnije besplatno distribuirane građanima koji bi odredili mesto i sami zasadili sadnicu“, kaže Bratislav Vučkovuć, iz Udruženja Sokak.
Prema njegovim rečima na svakoj sadnici bi stajala pločica sa imenom osobe koja ga je zasadila kao i pločica sa donatorom sadnice.
„Obaveza građana bi bila da u saradnji sa komunalnim preduzećem u gradu odrede mesto gde će sadnica biti zasađena, da ne bude sadnje preko reda i da to stablo, kada poraste predstavlja problem, i naravno kada ga sasade njihova je obaveza da brinu o njemu“, kaže Vučković.
Naša ideja je da sadnjom jednog drveta dobijemo novi zeleni respirator jer smo svesni činjenice da su naše šume opustošene.
Drvo jasena u ovom projektu nije slučajno izabrano.
„Jasen u srpskoj mitologiji ima posebno značenje i težinu. Predstavlja drvo domaćina, čuvara kuće. Ljudi iz Zelenog razvojnog centra su došli na ideju da sadnjom jasena čuvamo našu kuću koja se zove Srbija. Postoji izreka koja kaže „oko doma jasenje, a u domu veselje“.
To je stara srpska izreka i mi želimo da se vratimo našim korenima, a sadnjom jasena Srbija dobije koren koji je nekada imala, a to je domaćinski odnos prema svemu. Na taj način čuvamo tradiciju ali i Srbiju“, kaže Vučković.
Koliko će sadnica biti zasađeno u Nišu zavisi od sponzora. Koliko oni budu pritekli u pomoć toliko će sadnica u gradu biti zasađeno, a svako od građana ima pravo na svoje drvo.
„Naša je ideja da u celu priču uključimo i najmlađe Nišlije, da uključimo i PU „Pčelica“, dodaje Vučković. „Njima mogu da se priključe i učenici iz osnovnih škola. Nekada su to bili gorani koji su bili stalno u akcijama pošumljavanja. Ukoliko svaki mladi čovek zasadi makar tri sadnice on je obezbedio svež vazduh za naredne tri generacije“, zaključuje Vučković.
