Izolacija povećava rizik od nasilja, a dinamika porodičnog nasilja je specifična po tome što veća blizina, odnosno duži period provođenja zajedničkog vremena može povećati rizik od nasilja“, kaže Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu. Ovoj tvrdnji u prilog idu i izveštaji iz sveta, a u Kini je prijavljen porast porodičnog nasilja već u prvim mesecima epidemije u Vuhanu. Slična je situacija i u evropskim zemljama. Iz tog razloga zabrinutost za žene žrtve nasilja u uslovima vanredne sizuacije raste, kaže Sonja Šćekić posebno što su u ovoj situaciji smanjeno kretanje i ograničeni su kontakti sa drugim osobama.
Žene žrtve nasilja izložene su većem riziku jer su duži vremenski period u istoj kući ili stanu sa nasilnikom. Ove žene se nalaze u situaciji povećanog rizika od porodičnog nasilja.
“U slučaju povećanja broja slučajeva porodičnog nasilja, Sigirna kuća u Nišu je spremna da proširi kapacitete ali se iskreno nadamo da to neće biti potrebno.Na osnovu preporuka resornog Ministarstva preuzeli smo sve mere za postupanje u vanrednom stanju, a preduzete su i druge mere odnosno interne procedure kako bi smeštaj i boravak u Sigurnoj kući za sadašnje i potencijalne korisnice bio bezbedan“, kaže direktorka Sonja Šćekić i dodaje da je ova ustanova u potpunosti spremna da pruži pomoć i podršku žrtvama porodičnog nasilja.
Ona potvrđuje da je u uslovima u kojima trenutno živimo sasvim moguće povećanja porodičnog nasilja.
„U uslovima pojačane izolacije i ograničenog kretanja stanovništva, a sa tim se upravo sada srećemo u vreme vanrednog stanja, moguće je pojačano nasilje prema ženama i deci“, kaže Sonja Šćekić. „Izolacija povećava rizik od nasilja, a dinamika porodičnog nasilja je specifična po tome što veća blizina, odnosno duži period provođenja zajedničkog vremena može povećati rizik od nasilja. Dosadašnja praksa to potvrđuje jer nam se veći broj žena javlja za pomoć u vreme praznika, a to je vreme kada je cela porodica zajedno. Tačno je da je zbog vanredne situacije u našoj zemlji i socijalne izolacije moguće da češće rastu tenzije u porodici, pa i češće dolazi do akutnog nasilja”.
Psihološka istraživanja koja vodi Sonja Šćekić pokazala su da žene trpe nasilje od partnera, ali da starije žene često trpe nasilje od dece, uglavnom sinova.
“To su deca koja su ranom detenjstvu uglavnom bila prezaštićena, a čak 10 odsto žena starijih od 65 godina trpi nasilje”, kaže Šćekić i dodaje da Sigurna kuća u Nišu i u vreme vanredne situacije funkcioniše kao i do sada. “Jako je važan i podatak da od početka vanredne situacije nismo zabeležili povećanje nasilja u porodici”.
Osim smeštaja žena i dece koje su žrtve nasilja regionalna Sigurna kuća u Nišu pruža i druge usluge.
“To je pre svega SOS telefon, a stručnjaci koji se javljaju na raspolaganju su osobama koje su žrtve porodičnog nasilja svakog radnog dana od 8 do 15 časova. Pomoć ili savet mogu da se potraže na broj 018 521210 i usluge Internet savetovališta na e-mail sigurnakucanis.savetovaliste@gmail.com svakog radnog dana od 8 do 21 sat”.
Sigurna kuća u Nišu postoji devet godina. Od svog osnivanja do sada u njoj je utočište pronašlo 950 korisnika. U ovoj godini do sada je u ovoj ustanovi boravilo 22 korisnika, 11 žena i jedanaestoro dece. Žene u kući mogu da provedu šest meseci, ali i duže sve dok joj se ne obezbede uslovi za samostalan život. Mnoge od njih su zahvaljujući timu Sigirne kuće prekvalifikovale i započele samostalni posao kako bi bile ekonomski nezavisne što je jedan od prvih uslova da se “otrgnu” od nasilnika.
“Važno je i da bude osnažena ne samo psihički i fizički već i finansijski, pa su zato našim ženama zato na raspolaganju i psiholozi, ali i pravni saveti i mogućnost da aktivno traže posao”, zaključuje Sonja Šćekić.
