Jedan od najboljih balkanskih košarkaša u kolicima, Boban Stanković, aktivno koristi pauzu između dva profesionalna angažmana. Prošle jeseni se upisao na program stručnog osposobljavanja i usavršavanja za sportskog operativnog trenera na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu – smer košarka.
Pored saradnje sa KKK „Nais“ i nastupa za taj klub, to je bio još jedan razlog njegovog češćeg boravka u Nišu. Prva liga Srbije ulazi u završnicu, a školovanje se završilo. Boban Stanković je postao sportski operativni trener košarke.
„Iako mogu da igram na vrhunskom nivou još nekoliko godina, uvek sam sebi postavljao pitanje šta posle igračke karijere. Na predlog predsednika KKK „Nais“, Marka Aleksandrovića, upisao sam „trenersku školu“. Mišljenja sam da mogu da dam doprinos razvoju srpske košarke u kolicima kao trener. Iza sebe imam višegodišnje iskustvo igranja u nekoliko različitih regionalnih i nacionalnih liga i tri kontinentalna prvenstva. Želim da ga nesebično podelim”, kaže Boban Stanković.
Ono što čini drugačijim njegovo školovanje je praksa koju je obavljao u klubu za koji trenutno nastupa, KKK „Nais“. Stručni štab KKK „Nais“ je dobio orgomnu pomoć, a Boban Stanković da testira sebe u novoj ulozi.
„KKK „Nais“ mi je dao šansu da na poziciji pomoćnog trenera dam doprinos. Verujem da su zadovoljni svi, počev od uprave, glavnog trenera i igrača. Moja trenerska karijera je, praktično, počela u u KKK „Nais“. Ponosan sam na to”, naglasio je Boban Stanković.
Stanković ima neke inostrane ponude da bude trener i igrač, ali kako kaže ne žuri, jer prvo treba završiti započeto u KKK „Nais“ i Prvu ligu Srbije. Sada je, po njemu, najpotrebnije, da se više osoba sa invaliditetom privuče u košarku u kolicima, a postojeće košarkaše u kolicima napraviti boljim igračima.
Boban Stanković (1980) je imao 13 godina, tokom večernje šetnje u njegovom rodnom selu Straža kod Gnjilana, iz mraka je pucano na njegovog brata i njega. Brat je ostao, srećom, nepovređen, a Boban Stanković je zadobio četiri prostrelne rane u predelu kičme. Kao osoba sa paraplegijom, za kretanje je morao da koristi kolica. Deo rehabilitacije je proveo u Beogradu i Čikagu. Srednju školu specijalizovanu za školovanje učenika sa teškoćama u kretanju Pravno brotehnički smer je završio u Podgorici.
Bavio se mnogim sportovima, atletika, plivanje, džet-ski, ali je najuspešniji u košarci u kolicima. Igrao je za: KKK „Singidunum“ – Beograd, KKK „Bijeljina“ – Bijeljina, KKK „Vrbas“ – Banja Luka, KKK „Megas Aleksandros“ – Solun, KKK „Atlas“ – Atina. Učestvovao je kao reprezentativac Srbije na tri EP C divizije: 2015. u Lisabonu, 5. mesto, 2017. u Brnu, 5. mesto i 2019. u Sofiji, 2. mesto i plasman u B diviziju. Izabran je u idealnu petorku poslednjeg EP C divizije. Na poslednjoj utakmici reprezentacije Srbije održanoj pre nepunih mesec dana u Beloj Palanci protiv Bugarske, prvoj na tlu Republike Srbije, bio je u ulozi kapitena.
