Svih ovih 70 godina misija Organizacije slepih je slična ili gotovo ista, a to je da pruži svakovrsnu pomoć članstvu sa teritorije grada Niša, Doljevca, Gadžinog Hana i Svrljiga u zadovaljavanju njihovih socijalno psiholoških potreba i pružanju pravne pomoći ali i kulturnih sklonosti, istakao je mr Nenad Radenković, predsednik Organizacije slepih Niš. Jubilej je obeležen svečanom akademijom u Narodnom pozorištu Niš, a svečanosti su prisustvovali i predstavnici Saveza slepih Srbije.
Ukazano je na rezultate koji su do sada ostvareni, ali je bilo reči i o problemima sa kojima se slepe osobe sreću, bilo da se radi o arhitektonskim barijerama ili pak o najvećem problemu a to je zapošljavanje. Tome u prilog ide i podatak da su prošle godine zapošljene samo tri slepe osobe u Nišu. Na ovaj problem je ukazala i Jelena Stojanović, potpredsednik Saveza slepih Srbije.
„Položaj slepih i slabovidih osoba je sada, generalno posmatrano, mnogi bolji nego što je bio pre 70 godina jer su se i prilike u društvu promenile, ali u odnosu na pre nekih desetak godina ima pomaka u smislu da je zakonska regulativa dobra, da Srbija ima dobre zakone, ali je slaba primena istih u praksi. Svake godine pričamo istu priču jer se malo toga menja na bolje, a to je da slepe i slabovide osobe i dalje spadaju u teže zapošljivu kategoriju stanovništva“, kazala je Jelena Stojanović.
Ona je dodala da slični problemi postoje i u obrazovanju.
„Inkluzija u obrazovanju nije još zaživela na pravi način. Učenici i studenti i dalje imaju problem sa nabavkom literature. To jeste malo promenjeno u smislu da je Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja uvedeno to da je škola i izdavač dužna da prilagodi udžbenike potrebama marginalizovane grupe dece, ali se i dalje kasni sa time. Deca po dva do tri meseca od početka školske godine nemaju odgovarajuće udžbenike“, istakla je Stojanović naglašavajući da Savez radi da se što više radi na tome da se knjige prevedu na Brajevo pismo ili da se snime u audio obliku.
„Postoji problem i kada je u pitanju sistemsko i kontinuirano finansiranje organizacija osoba sa invaliditetom od lokalne do lokalne samouprave“, dodala je Jelena Stojanović navodeći kao primer dobre prakse činjenicu da je grad Niš u tom pogledu otišao korak dalje i ove godine za udruženja osoba sa invaliditetom izdvojio 22 miliona dinara.
Mr Nenad Radenković je dodao da se Organizacija trudi da svom članstvu pomogne u rešavanju prava iz radnog odnosa, stambenih odnosa, prava na pomogala, prava iz sistema socijalne zaštite i svih pravnih pitanja za koja oi imaju potrebu.
„Slepe i slabovide osobe imaju uglavnom iste probleme gde god da žive“, dodaje mr Nenad Radenković. „To su ostvarivanje prava na pomagala, nabavka literature za studente i učenike, a najveži problem svuda je zapošljavanje. To je nešto gde najteže prolazimo“.
Radenković je ukazao i na problem arhitektonskih barijera.
„Taktilne staze se postavljaju i ima ih dosta u gradu, ali moraju da budu takve da tačno obeleže pešećki prelaz, autobusko stajalište, ulaz u svaku instituciju koja je od značaja za slepe i slabovide osobe“, kaže Radenković.
