Da nije lako biti profesor u gimnaziji shvatili su ti učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu koji već deset godina na Dan prosvetnih radnika budu sa druge strane katedre i menjaju svoje profesore. Drže časove, prozivaju redare, traže mir i tišinu za vreme odmora, a mogu ponekad da upišu i neku ocenu koja se ili važi ili ne važi.
Gimnazija tog dana ima i „novog“ direktora pa onaj legitimni Marjan Mišić može da odmori 24 sata i sve svoje obaveze i brige prebaci na Danila Đokića, maturanta ove gimnazije i predsednika Učeničkog parlamenta. Danilo kaže da mu nije bilo teško, a ovo je druga godina kako je „na čelu Gimnazije „Svetozar Marković“.
„Akciju „Uđi u moje cipele organizujemo već desetak godina u školi i učenici su je jako dobro prihvatili“, kaže Danilo. „Neki od njih vole da predaju a predmete biraju po svom afinitetu, ali moram da priznam da je najviše prijavljenih kandidata bilo za tetkice. I to nije novina od ove godine, stalno je tako“, kaže Danilo.
U jednoj od učionica čuje strogi glas učenika Nikole Petrovića. I on je maturant, a „zapao“ mu je ozbiljan zadatak. Predaje Geteovog Fausta.
„Nije teško kada oni sve znaju“, kaže kroz smeh Nikola. Profesorka je u đačkoj klupi i povremeno poduže ruku da odgovara.
„Jedini problem je što ne možemo da damo ocene jer se sada koristi e-dnevnik, a mi nemamo šifre“, dodaju „profesori“. „Ranije je bilo drugačije. Uzmemo dnevnike pa bude tu i jedinica i petica“.
Učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ vole da „uđu u cipele svojih profesora“.
„Ovo je dobar način da učenici vide kako je profesorima kada smo mi malo neposlušni“, kaže Danilo Đokić. „Sa druge strane, na ovaj način možemo da sugerišemo profesorima šta želimo, kako bi smo voleli da izgledaju časove, šta je to što nam se ne dopada, kako da lakše usvojimo gradivo“.
Na hodniku tetkice. Vredno čiste, brišu, a povremeno skuvaju i koju kafu. Najveći broj učenika želeo da dobije baš ovu „ulogu“. Njihovi vršnjaci znaju zašto je to tako. A one kažu da ni njima nije lako i da tek sada vide kako je tetkicama kada moraju da idu stalno za njima i da čiste, ili da sakupljaju stvari koje oni zaborave u školi.
