Međunarodni salon urbanizma, 35. po redu, svečano je otvoren danas u Svetosavskom domu u Nišu, gde će narednih pet dana biti predstavljena rešenja i dostignuća iz oblasti urbanističkog i prostornog planiranja. Na ovogodišnjem Salonu izloženo je 148 radova raspoređenih u 13 kategorija, koji obuhvataju različite oblasti urbanističke struke – od strateških i regulacionih planova, preko urbanističkih projekata i njihove realizacije, do dokumenata javnih politika.
Salon je prvi put održan 1991. godine upravo u Nišu, koji je do sada bio domaćin ove manifestacije 22 puta. Glavni organizator je Udruženje urbanista Srbije, uz saradnju sa gradovima domaćinima i podršku Inženjerske komore Srbije.
Predsednica Saveta Salona Tatjana Simonović istakla je da veliki broj radova pokazuje širinu urbanističke delatnosti, ali i raznovrsnost izazova kojima se bave autori.
„To pokazuje jedan širok spektar, bogatstvo radova, sadržajnost, stručnost radova. Pokušali su autori da prikažu svoja rešenja, kako rešavaju izazove u savremenom urbanističkom planiranju. Svi ovi radovi su urađeni u skladu sa programom i planom za realizaciju Salona urbanizma i posle toga su predati članovima žirija na ocenjivanje, pri čemu, ja moram da istaknem, da žiri nije imao nimalo lak zadatak, jer ovo je izuzetno veliki broj radova, a s druge strane bilo je izuzetno kvalitetnih radova, tako da je malo bio otežan posao da ocene sve te radove”, navela je Simonović.
Ona je ukazala i na promene u fokusu urbanističke struke, u kojoj sve veći značaj dobijaju konkretni projekti i dokumenti javnih politika, dok su ranije dominantniji bili strateški i prostorni planovi.
„Vidimo kako koja godina protiče da se akcenat pomera sa strateških planova, gde spadaju prostorni planovi, generalni planovi, bukvalno na urbanističke projekte i konkretne realizacije u prostoru, kao i dokumente javnih politika. Dokumenti javnih politika sada na neki način kao da preuzimaju primat, ali su oni u funkciji izrade i urbanističkih i prostornih planova”, istakla je Simonović.
Govoreći o budućem razvoju gradova, naglasila je da zelenilo više ne može da se posmatra samo kao dekorativni element, već kao važan deo infrastrukture koji mora da bude zastupljen u planskim rešenjima.
Niški Zavod za urbanizam može da se pohvali da su dobili tri prve nagrade – za Prostorni plan grada Niša, Generalni urbanistički plan i Prostorni plan područja posebne namene za Negotinsko vinogorje, izrađen u saradnji sa partnerima iz Beograda. Zavodu je pripala i druga nagrada za urbanistički projekat Hrama Svetog Vasilija Ostroškog.
Vršilac dužnosti direktora Milan Milojević Zavoda govorio je o primeni novih tehnologija i savremenih rešenja u urbanističkom planiranju, kao i o potrebi da se prilikom izrade planova više pažnje posveti organizaciji prostora, parking mestima i zelenim površinama.
„Usvajanjem novog Generalnog urbanističkog plana, koji je jedan strateški dokument, mi krećemo u novu eru izrade planske dokumentacije, tu imamo 32 plana generalne regulacije koje ćemo raditi, ja se nadam na nekoj narednoj skupštini će biti donete odluke za prvih šest planova, tako da smo rekli da ćemo sada malo drugačije gledati, ići ćemo po blokovima, sagledavati blokove, i u tim blokovima određivati koliko će biti parking mesta, biće 80% zelenila, tako da je ta smernica u Generalnom regulacionom planu, tako da ćemo i mi da bacamo akcenat na manja područja, manje planove, da bi imali što kvalitetniju plansku dokumentaciju”, rekao je Milojević.
