U Niškoj Banji danas su počeli 18. Etno susreti, koji do 6. septembra okupljaju više od 130 izlagača iz Srbije i regiona. Na štandovima posetioci mogu da vide i kupe proizvode domaće radinosti, upoznaju stare zanate i ručne radove, ali i da uživaju u folkloru.
Na manifestaciji su izlagači iz brojnih krajeva Srbije – od Subotice, Nove Pazove i Negotinske krajine, preko Kruševca i Kragujevca, do Pirota, Dimitrovgrada, Bele Palanke i Svrljiga, a tu su i gosti iz Probištipa iz Severne Makedonije.
Među njima su i pčelari, koji ukazuju na značaj kupovine meda od proverenih proizvođača i ističu da im ovakve manifestacije omogućavaju da upoznaju kupce i izgrade dugoročan odnos sa njima.
„Svaka roba ima svog mušteriju, tako da ja ne mogu odvojiti jednu vrstu meda, kod mene se svi proizvodi podjednako prodaju. Ljudi med uglavnom, na žalost, u Srbiji koriste kad su bolesni ili kad su stari, što je poražavajuća statistika, ali kada su imunopreparati, mi izdvajamo dva imunopreparata koja su drugačija od ostalih, to je pergov med, koja je i striktno pravljena zbog dece, zbog vitamina P, koji se u njemu nalazi, a odgovoren je za rast i razvoj dece, i moringa med, to je prah moringa biljke sa medom”, navode iz Privrednog gazdinstva Stanimirović.
Etno susreti neguju i stare zanate, pa je tako među izlagačima i Boban Tomišević iz Pirota, čija porodica već sto godina izrađuje ćilime.
„Danas nije uopšte lako izraditi ćilim. Svi izbegavaju da se bave tim poslom i uz to je vrlo malo plaćeno. Treba da se ima ljubav i velika volja. Pirotski ćilim može da traje 200, 300 godina, još ako je dobro urađeno i od dobrog materijala, može i više”, rekao je Tomišević.
Predsednik GO Niška Banja Dušan Živković istakao je da manifestacija već 18 godina doprinosi očuvanju tradicije i kulturne baštine.
„Ovaj sajam znači mnogo za Nišku Banju. Osamnaest godina tradicije vredi mnogo. Kroz ovu manifestaciju čuvamo tradiciju, kulturnu baštinu i trudimo se da nekim mlađim generacijama približimo vredne i bitne stvari, a koje su vezane za istoriju našeg naroda i svega što će se videti u narednih tri dana”, rekao je Živković.
U okviru Etno susreta održava se i 11. Folklorijada „Igrom do pehara”, koja okuplja folklorna društva iz više krajeva Srbije i ima takmičarski karakter.
„Folklori iz cele Srbije dolaze, dolaze iz Majdanpeka, Šapca, iz Vranja dolazi vrlo eminetno društvo ’Belo Lenče’, koje je je u rangu visoko priznatih društava. Večeras i sutra uveče nas, na platou kod fontana, očekuje celovečernji program, što se tiče folklornih izvođača, oni igraju po dve koreografije, takmičarskog je karaktera, i najbolje će poneti nagrade”, rekla je Danijela Petković, predsednica Udruženja žena „Kruna” iz Niške Banje.
Direktor Turističke organizacije Niša Goran Milosavljević ocenio je da Etno susreti turistima nude autentičan doživljaj tradicije i kulture.
„Ovih dana smo imali puno stranih turista, i uprkos tome što se oni informišu za naša kulturno-istorijska dobra, za našu gastronomiju, oni traže nešto autentično, a gde ćete više autentično od ovoga. Savremeni turista ne traži samo više da gleda stare građevine i da dobro se hrani, on želi da oseti kako narod živi, kako je narod nekad živeo, da vidi tradiciju, da vidi kulturu, a to je upravo jedna ovakva manifestacija”, naveo je Milosavljević.
Pomoćnik gradonačelnika Nikola Mladenović poručio je da je važno da se mlađe generacije od najranijeg uzrasta upoznaju sa tradicijom različitih krajeva Srbije.
„Kao Grad smo ovde da podržimo organizatore, da ih ohrabrimo u ideju koju sprovode već 18 godina u Niškoj Banji, da podržimo i male proizvođače i ljude koji su došli da istaknu našu tradiciju. Sada u ovim vremenima smatramo da je možda najvažnije uvesti mlade otpočetka u našu tradiciju, koja je duga i raznovrsna. Svaki kraj ima svoju narodnu nošnju i svoja kola i ta lepeza igara i običaja treba biti predstavljena našem narodu”, rekao je Mladenović.
Etno susreti traju do 6. septembra, a pored sajamskog dela i folklornih nastupa, program obuhvata i takmičenja „Otrgnuto od zaborava” i „Najlepša ručno vezena bela košulja”.
