Savremeni Beograd umesto Sankt Peterburga 19. veka, ali ista borba čoveka sa usamljenošću, identitetom i pritiscima društva – film „Duplikat“, inspirisan motivima romana „Dvojnik“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, predstavljen je publici Međunarodnog filmskog festivala u Nišu.
Đorđe Kreća, koji tumači glavnog junaka Jana, proglašen je za glumca večeri, a na poslednjoj konferenciji za novinare ovogodišnjeg festivala nije krio zadovoljstvo reakcijom Nišlija.
„Divno. To je negde jedan prostor koji je teško osvojiti. Ako se njima dopadne, to je stvarno neki dobar znak za sve dalje. Divan je osećaj“, rekao je Kreća.
Osim glavne uloge, Kreća je na filmu radio i kao producent, pa je tokom snimanja morao neprestano da prelazi iz jednog potpuno drugačijeg zadatka u drugi.
„To je nešto što bih mogao da kažem da je na granici šizofrenog cepanja. Jako je teško napraviti taj prelaz u trenutku kada reditelj kaže: ‘Akcija’, zaboraviti sve iz tog producentskog dela i vratiti se onome što je izvorno moje, a to je biti glumac“, kazao je.
Lik Jana bio je dodatni izazov jer je, kako kaže Kreća, potpuno drugačiji od njegovog privatnog temperamenta.
Pripreme su zato bile detaljne, a glavni junak građen praktično korak po korak.
„Marko i ja smo praktično kroz svaki sekund života ovog lika prošli. Sve je bilo podjednako izazovno, jer je taj lik pre svega potpuno drugačiji od mog privatnog temperamenta“, rekao je Kreća.
Koliko je truda bilo potrebno da „Duplikat“ stigne do bioskopskog platna, najbolje opisuje njegova priča o danima tokom snimanja.
„Bilo je jako mnogo truda i poverenja. Svi su davali 400 odsto, ne 150 odsto. Završimo snimajući dan, čujemo se do dva ujutru, a sutra snimamo od šest. Bićemo umorni, popićemo kafu pre snimanja i snimaćemo ceo dan“, opisao je Kreća.
Dostojevski iz 19. veka preseljen u savremeni Beograd
Scenario Borisa Lukmana nastao je kao savremeno čitanje Dostojevskog i njegovog „Dvojnika“. Priča je iz Sankt Peterburga 19. veka premeštena u današnji Beograd, dok su u njenom središtu ostali čovek, njegova usamljenost, identitet i odnos prema društvu koje ga okružuje.
Lukman smatra da je savremeni čovek izložen još većem broju pritisaka nego junak o kojem je Dostojevski pisao.
„Savremeni čovek se, mislim, bori sa mnogo više glava ove hidre. Ono čega je u 19. veku možda bilo desetak, sada ih ima sto, imajući u vidu progres društva i tehnologije“, rekao je Lukman.
Upravo zbog toga priča napisana pre više od jednog i po veka, smatra, i danas može snažno da komunicira sa publikom.
„Tema usamljenosti čoveka u društvu je univerzalna i ona prevazilazi i vreme i prostor. To što sam rešio da priču iz 19. veka i Sankt Peterburga smestim u današnje vreme i Beograd pokazuje da je ona podjednako primenljiva i da publika može da se poistoveti sa njom“, naveo je.
Lukman se u „Duplikatu“ pojavljuje i kao glumac, u ulozi Stefana, pa je imao priliku da tumači lik koji je prethodno sam osmislio.
„Kada dođe interpretacija lika, tu se zapravo dešava magija i tekst mora da odskoči sa tih stranica. Za mene je bilo povoljno što sam ga ja i smislio i što imam sve ključeve. Nisam morao da se pitam: ‘Šta li je ovaj mislio kada je pisao?’ – jer sam ja mislio kada sam pisao“, rekao je Lukman.
Od glume do produkcije – više poslova za istu ekipu
Više uloga iza i ispred kamere imao je i Petar Arsić, koji je bio izvršni producent, direktor filma i glumac u ulozi Igora.
„Zanimljivo je podeliti se na tri strane i raditi tri uloge odjednom. To je neverovatno iskustvo koje ću sigurno pamtiti celog života. Pitanje je da li ću ga ponoviti“, rekao je Arsić.
Igora opisuje kao agenta korporacije i tehnokratije koji zadatke izvršava precizno, ali i pravedno.
Posebno je istakao značaj Lukmanovog scenarija, jer mu je već prilikom prvog čitanja bilo jasno u kom pravcu treba da gradi svoj lik.
„Neverovatna je vrednost kada imate scenaristu sa jakom vizijom, sa kojim se razumete i kada čitate tekst znate tačno u kom pravcu idete“, naveo je Arsić.
Važan deo procesa bilo je i poverenje između scenariste, reditelja i glumaca. Ekipa je istakla da su tokom snimanja imali precizne rediteljske smernice, ali i dovoljno slobode da likovima daju sopstveni pečat.
Rediteljska namera bila je da se sačuva suština Lukmanovog teksta, pa je, prema proceni autora, tokom snimanja od originalnog scenarija odstupano svega pet do deset odsto.
„Najbitnije je da prenesemo srž koju je pisac stavio u tekst. Mislim da smo uradili dobar posao u toj komunikaciji između scenariste i reditelja“, poručeno je na konferenciji.
Lukman je saradnju sa rediteljem opisao kao jedan od najlepših delova stvaranja „Duplikata“.
„Nema lepšeg osećaja nego kada svoju viziju predočite saradniku, a taj čovek je potpuno usvoji i shvati i svojom vizijom je dovede do punoće“, rekao je.
Od prve ideje da se motivi Dostojevskog prenesu u savremeno okruženje do realizacije „Duplikata“ prošlo je oko dve godine, dok je scenario prethodno dobio i festivalsko priznanje.
Za mladu produkciju Ison Film „Duplikat“ predstavlja početak pravca kojim žele da nastave – kroz drugačije priče i filmske svetove koje publika na ovim prostorima nema često priliku da vidi na velikom platnu.
