Drugi dan sednice Skupštine, odbornici su započeli objedinjenom raspravom o tačkama koje se tiču planskih dokumenata – usvajanje Prostornog plana, predlog izmena Odluke o izradi Generalnog urbanističkog i planova detaljne regulacije za kompleks „Jastrebac” i trafo-stanice „Niš 9” i „Niš 16”, kao i uređenje keja kod stadiona FK „Sinđelić”. Svi planovi usvojeni su većinom glasova.
U Prostornom planu, najvišem planskom dokumentu za teritoriju grada, nema više istražnih radova oko vodoizvorišta, ali u njega su uvedene i neke novine – poput data centra, centra za autonomna vozila i gasne parne elektrane.
„Tri najbitnije stvari koje se ranije nisu nalazile u prostornom planu, jesu data centar, odnosno celokupni deo oko Naučno-tehnološkog parka koje se tiče razvoja IT sektora i veštačke inteligencije. Zatim imate jedan deo grada koji će se ticati izgradnje centra za autonomna vozila – to su ona vozila kao što imate u već pojedinim delovima sveta koja se kreću bez vozača, razvoj te tehnologije na teritoriji grada, gasna parna elektrana koja treba da bude snage negde između 30 i 50 megavata, u zavisnosti od toga šta će da pokažu studije koje se uveliko rade”, naveo je gradski većnik Ivan Grmuša.
Prostorni plan definiše pravce razvoja, namenu zemljišta, uslove izgradnje i infrastrukturne projekte koji će u narednom periodu oblikovati prostor grada. Septembra se očekuje usvajanje Generalnog urbanističkog plana, koji će detaljnije da razradi Prostorni plan.
„Detaljnije će se razraditi stepen izgrađenosti, visina po kvartovima. Nakon Generalnog urbanističkog plana septembra, idemo u raspisivanje planova generalne regulacije. To će se dešavati, nadam se, oktobra, novembra. Ti planovi će biti raspisani za svih pet gradskih opština. U njima će detaljnije da se opisuju stepen izgrađenosti, stepen zauzeća, opisivaće se visina dozvoljena visina objekata u tom kvartu. Moći ćemo da definišemo i zaštićene zone, a to su delovi grada, koje bih i ja lično, a siguran sam i moje kolege, želeli da ostane zaštićeno istorijsko jezgro grada”, rekao je gradonačelnik Dragoslav Pavlović.
Gradonačelnik je najavio i uređenje prostora uz stadion FK „Sinđelić”, gde je predviđeno formiranje zaštitnog zelenog pojasa. Plan omogućava izgradnju trim i biciklističkih staza, a nakon pribavljanja potrebne dokumentacije trebalo bi da počne i uređenje zelenih površina duž obale Nišave.
Kada je reč o Paliluli, Pavlović ističe da je odustalo od ranijih planskih rešenja koja su predviđala visoku gradnju u delu naselja kod rampe.
Prostorni plan predviđa i nove javne sadržaje u više delova grada. U naselju Pantelej planirani su park, crkva, vrtić, a kasnije i škola, dok su slični sadržaji predviđeni i na Ledenoj steni.
„U Ledenoj steni gradnja će biti snažna. Veliki broj mladih porodica će tamo živeti. Tamo će se graditi park sa crkvom, vrtićem i školom, pre nego što bude bilo kakve izgradnje, ili tokom izgradnje zgrada, koje će sasvim sigurno da se razvijaju u tom delu. I na Delijskom visu gradimo novi park. Tamo smo izgradili jedan park početkom ove godine, a biće revitalizovan i celokupan zalivni sistem Parka Svetog Save”, istakao je gradonačelnik.
Samostalni odbornici Tamara Milenković-Kerković i Andrej Mitić, iz udruženja „Nišlije da se pitaju”, najavljuju podnošenje tri odborničke inicijative. Oni će zahtevati da se zabrani izdavanje građevinskih dozvola i svih planova nižeg reda, dok se ne donese Generalni urbanistički plan, zatim da se ukine pojam „mešovita namena” u budućem GUP-u, koji je prema njenim rečima štetan i stvara mogućnost za korupciju. Treća inicijativa odnosi se na uvođenje koncepta gradskih šuma u GUP.
„Već dugo tražim da svaka gradska opština ima gradsku šumu. To ne znači park, to je šuma sa očuvanim biodiverzitetom, kroz koju možete da šetate o da se osećate da ste u prirodu. Parkovi su nešto drugo. Takođe tražimo i koncept malih i mikro bašti i džepnih parkova”, navela je Milenković-Kerković.
Kao prvu potencijalnu gradsku šumu predlaže prostor stare ciglane. Reč je o zemljištu koje je u postupku restitucije, a prema njenim navodima, sadašnji vlasnici spremni su da ga poklone Gradu.
„Zalažemo se za prostornu pravdu, što znači da svaki deo grada mora da ima svoju gradsku šumu, mora da ima svoje urbane ekološke džepove, isto tako moraju da imaju i razvoj iz svih ostalih sfera. Prostorna pravda i učešće građana su važni, a mi nudimo vrlo konkretne inicijative, koje mogu da da menjaju lice grada”, poručio je Andrej Mitić.
