Polaganjem cveća i venaca na Niškom starom groblju je održan komemorativni skup povodom 83. godišnjice prvog bombardovanja Niša u Drugom svetskom ratu.
Gradonačelnica Niša sa saradnicima, predstavnici gradske opštine Palilula, Vojske Srbije i policije, velikog broja udruženja i društava za negovanje slobodarskih tradicija položili su cveće i vence, a predstavnici Eparhije niške održali su parastos svim stradalima od aprila 1941. do sredine oktobra 1944. godine, kada je Niš oslobođen od okupatora.
Tog 8. aprila 1941. godine u 5.30 na usnuli grad u pratnji dvadesetak lovačkih aviona na Niš se obrušilo 40 nemačkih bombardera „štuka-junkers 87”, koji su sejali smrt više od jednog sata.
Samo tog aprilskog jutra, poginulo je više od 400 ljudi, najviše radnika fabričkih i industrijskih postrojenja, koji su išli na posao, ili su već bili u proizvodnim pogonima. Više od 700 je povređeno.
„Ove nenajavljene bombe rano ujutru, dok ljudi spavaju, ali i dok radi treća smena u Mašinskoj radionici, bile su zločinački akt osvete nemačke fašističke sile prema srpskom narodu. Mi smo tu da pamtimo, da nikad ne zaboravimo. Možemo da oprostimo, ali kultura sećanja mora da ostane i da se ti zločini prema našem narodu nikad ne zaborave“, poručio je istoričar Goran Milosavljević.
Demonstracije i nezadovoljstvo zbog pristupanja Trojnom paktu 27. marta proširile su se i na Niš, nakon čega je usledio i vojni puč 6. aprila. Nišlije nisu htele u savez sa Nemcima, a odgovor Hitlera na raskidanje protokola o pristupanju je bilo bombardovanje naše zemlje i Niša, već 8. aprila.
„Naša istorija čuva nezabeleženu slobodoljubivu nit, koja prožima srpski narod kroz državnost srpskog naroda, a i danas je tu da nas podseća da srpski narod 27. marta nije mogao da prihvati Trojni pakt i potpis, koji je knez Pavle stavio na taj dokument, koliko god to u tom trenutku bilo politički najprihvatljivije za narod, da ne bi stradao“, dodao je Milosavljević.
On je zaključio da je najvažnije da se pamti da je srpski narod u Drugom svetskom ratu bio na pravoj strani istorije i da je on bio antifašistički, koji je sa svoja dva antifašistička pokreta pružao neviđeni otpor fašističkim snagama Nemačke, Italije i ostalih članica saveza.
U ruševinama svojih kuća stradale su brojne i cele niške porodice, a mnogo ljudi ubijeno je i ranjeno na ulicama.
Niš je posle 8. aprila 1941. godine do kraja Drugog svetskog rata bombardovan ukupno još 45 puta. Desetak puta, dok ga nisu potpuno okupirali i zauzeli, bombardovali su ga Nemci, a posle toga stalno je Niš bio pod bombama savezne avijacije, koja je iz vazduha gađala nemačke jedinice i komandu.
