Projekat „Novo lice Ćele kule“ je blizu kraja prve faze koje uključuje skeniranje lobanja junaka koji su izgubili živote u bici na Čegru. Uskoro bi trebalo da počne druga faza u kojoj će skenirani modeli dobiti rekonstruisano lice, što bi dalo dublju sliku o važnosti Ćele kule u shvatanju da su to ipak bili ljudi od krvi i mesa, koji su branili svoju zemlju.
Pored oštećenih lobanja, veliki problem je i nemogućnost da se uzidane lobanje pomeraju, što je takođe otežalo skeniranje. Završeno je skeniranje i modelovanje 58 lobanja iz Ćele kule uz pomoć metoda koji se naziva fotogrametrija.
„Ovo je u principu jedan vrlo jednostavan metod, zove se fotogrametrija bliskog opsega gde mi dokumentujemo tako što skeniramo lobanje optičkom metodom, fotografijom, zatim imamo red na koji način fotografišemo i posle toga kompjuterski programi obrađuju te fotografije i generišu te fotorealistične 3D modele sa preciznošću od 10. dela milimetra“, pojasnio je Darko Kovačević, koji je bio zadužen za digitalnu dokumentaciju.
U drugoj fazi projekta će se raditi facijalna rekonstrukcija, za koju je zadužena Nataša Šarkić. Ona će u svojoj kompaniji „Aita Bioarheolodži“ u Barseloni u saradnji sa Fabiom Kavalijem, profesorom paleoradiologije iz Trsta, dati lica junacima iz Ćele kule.
Antropološkinja Nataša Šarkić, jedna od idejnih tvorkinja ovog projekta zajedno sa Milan Simonovićem, je istakla da je sanjala i ovom projektu. Iako su se susreli sa dosta problema jer je veliki broj lobanja oštećen, ona navodi da su uspešno savladali sve poteškoće.
„Ono što je dosta limitirajuće i što je bio jedan tehnički aspekt koji smo morali tek sada da savladamo jeste to što mi nemamo celu lobanju, niti možemo bilo šta da pomeramo i da diramo. Koristila sam zubarska ogledalca kako bih mogla da priđem tim delovima. Dosta lobanja je prilično uzidano, što nam ne dozvoljava da vidimo unutrašnjoj zuba. Jako smo zadovoljni rezultatima. Testirali smo prve modele i to izgleda fenomenalno“, rekla je Šarkić.
Ona dodaje da je pre rekonstrukcije lica neophodno i da se sazna od čega su poginuli, koja im je starost bila, da li su bolovali od nečega. Šarkić navodi da je zaprepašćujuće veliki broj lobanja pripadao veoma mladim osobama, uglavnom oko 15 godina, ali i mlađim.
Fabio Kavali, profesor iz Trsta, koji je razvio poluatomatski sistem za rekonstruciju lica, navodi da je ovaj projekat prava avantura, ali dodaje i da nosi veliku odgovornost, zbog važnost ovog spomenika.
Iz Društva za akademski razvoj navode da ovog projekta ne bi bilo bez 153 donatora, koji su omogućili da lobanje iz Ćele kule dobiju svoja lica.
Prema najavi članova projektnog tima, prvi rezultati biće gotovi sledeće godine na 215. godišnjicu bitke na Čegru, ukoliko naučnici uspeju da obrade materijal za to vreme.
Ćele-kula kao jedan od najistaknutijih simbola osmanske vladavine u Srbiji služi kao važno nasleđe srpskog nacionalnog identiteta. Ona je simbol borbe za nezavisnost Srbije od Osmanskog carstva i spomenik od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Za 214 godina njenog postojanja, niko se nije bavio detaljnom i naučnom analizom lobanja junaka uzidanih u nju.
