U okviru aktivnosti podrške očuvanju tradicije i kulture i promocije kulturno-umetničkog stvaralaštva u Gradskoj opštini Palilula, predsednik ove niške opštine Boban Džunić uručio je zastavu ove izvorne grupe, dar opštine Palilula, Dragiši Todoroviću, predsedniku KUD-a „Kovilje“ Vukmanovo kao izraz zahvalnosti za izuzetne rezultate i saradnju sa ovom organizacijom lokalne samouprave Grada Niša. Kulturno umetničko društvo „Kovilje“ imalo je zapažen nastup na ovogodišnjem programu „Palilulsko veče 2013“ u čast obeležavanja 1700. godina Milanskog edikta i Gradske slave Niša, kao i uspešno gostovanje u Bugarskoj u Bobovom Dolu u okviru međunarodnog projekta saradnje u kulturi Srbije i Bugarske, u pograničnom regionu, kao predstavnik opštine Palilula.
Društvo je nastalo 1977. godine, za potrebe akcije „Susreti sela“ kada je u selu Vukmanovo formirana izvorna grupa „Vukmanovo“. Debitantsko učešće je krunisano prvim mestom na takmičenju u Opštini Niš i u Regionu a zatim i izborom za učešće na Republičkoj smotri narodnog stvaralaštva u Župskom Aleksandrovcu 1978. godine. Tako je počelo. Ubrzo, društvo Vukmanovo, iz sela sa severoistočnih obronaka planine Seličevice, u Gradskoj opštini Palilula, dobija ime „Kovilje“. Izvodeći orske igre, izvorne pesme i muziku, obrede, običaje, onako kako su naši preci činili, počev od trinaestog veka, sve izvorno, autentično, autohtono i bez trunke stilizacije, postaju veoma popularni u zenlji i u inostranstvu.
Muzika se izvodi na starim i već zaboravljenim muzičkim instrumentima kao što su: goč, gajde, frula i okarina, a igra se u originalnim narodnim kostimima kakvi se danas mogu videti samo u muzejima. ,,KOVILJE” je snimilo bezbroj priloga za kulturno-obrazovne programe, pre svega, državne televizije, radija i druge medije i tako otrglo od zaborava život i običaje naših predaka. ,,KOVILJE” je gostovalo na brojnim međunarodnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Rumunija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska) i svuda je program ove grupe ocenjen najvišim ocenama i nagrađivan kako za autentičnost programa, tako i za kostime. Prvaci su Srbije za ruralno područje u okviru očuvanja tradicije i kulture, prvaci su i brojnih svetskih i balkanskih festivala izvornog narodnog stvaralaštva. Višegodišnjim radom i ostvarenim rezultatima, kulturno-umetničko društvo „Kovilje“ je ostvario pravo da postane član međunarodne asocijacije „Folk panira“ sa sedištem u Sofiji, kao jedini legitimni predstavnik Srbije za kompletnu izvornost. (tekst i foto, EKOpolis, D.Vidojković)
VUKMANOVO I NJEGOVO DETE KUD – „KOVILJE“
Stara gromadna planina Seličevica legla i pritisnula zemlju od istoka sa zaplanjske strane do zapada na moravsku stranu.Uhvatila stara pa drži u zagrljaju leskovačku južnu kotlinu i kotlinu Niša i sam grad Niš.
E tu na južnoj strani Niša, kao neka stara dama, planina Seličevica drži i čuva svoja naselja. Ljubomorno ih čuva što ih je sama iznedrila. Njena su to deca. E jedno od te dece je i selo Vukmanovo. Smešteno je na severoistočnim obroncima planine Seličevice. Tu podno nje, na desetak kilometara od Niša, između dva potoka na blagoj kosini obronka, kao mekana sa oko privlačna planinska zelena mahovina, leglo je i prostrlo se Vukmanovo. Nije dosta istureno i vidljivo kao ostala sela. Uljuljkala je njega majka priroda i čuva između svojih uzvišenja, kosina i useka. Iz svega ovoga proizilazi i nalazi se zaključak da je Vukmanovo baš zbog svoje dobre škrtosti u sebi sačuvalo i do današnjih dana važi za jedan od najboljih i najbogatijih depoa naše izvorne kulture. Zareče se Vukmanovo 1977. godine da čuva, sačuva i prenosi svo ovo blago naraštajima sadašnjim i budućim jer ima zaostavštvinu za sadašnjost i budućnost. Stvori Vukmanovo najpre izvornu grupu koja je kao neko malo dete rasla i stasala u najboljeg i najlepšeg momaka KOVILJA!
Izvornoj grupi iz Vukmanova 1977. godine je davanju imena ili bolje rečeno kumovao gospodin Zoran Stojanović stručni radnik ondašnje Kulturno-prosvetne zajednice Opštine Niš, koji je sa obrazloženjem dao ime „KOVILJE“. Razlog davanja ovog imena je taj što se naš ženski živalj u ondašnjem vremenu kitio ovom (činijom) – bojenom ili farbanom travom koja je u narodu bila i „VILINSKA TRAVA“ jer je nama svuda već samo na određenim mestima, kao na Suvoj planini, Staroj planini, Rtnju, Miroču, Deli Jovanu i njihovim visinama ako i u nizijskom delu Srbije, u Deliblatskoj peščari. Sa najstarijim oglavljem ženskom crvenom kapom zvanom ručnik, kao poseban ukras glave stavlja se kićanka od ove vilinske trave – KOVILJE. Od tog momenta je izvorana grupa prerasla u KUD „KOVILJE“ iz Vukmanova kod Niša.
Predsednik KUD-a „Kovilje“ iz Vukamnova kod Niša,Dragiša Todorović
Radi učešća u akciji „Susreti sela“ 1977. godine formirana je izvorna grupa Vukmanovo. U svom debitantskom učešću je osvojila prvo mesto na takmičenju. Kao prvaci u Opštini Niš i u Regionu stekla je pravo učestvovanja na Republičkoj smotri narodnog stvaralaštva u Župskom Aleksandrovcu 1978. godine.
Na ovoj Republičkoj smotri u Ž.. Aleksandrovcu kao veoma izvorno zapažena grupa stiče pravo da 1979 godine učestvovanja na Međunarodnom festivalu folklora u Zagrebu. Nakon ovog festivala izvorna grupa postane veoma interesantna i tražena. Sledi poziv Radio televizije Beograd za učestvovanje u studijskom snimanju serijalnih emisija narodnih pesama i igara na Košutnjaku pod nazivom „Kolovođo nogom kreni“. Snimanje ovih emisija se vrši tokom 1980. godine.
Prvo radijsko nastupanje se desilo na Radio Nišu 1980. godine. Na početku svog rada ova grupa je za svoje učešće na Republičkim smotrama narodnog stvaralaštva dobijala diplome a pri kraju povelje. Grupa „Kovilje“ je 24 puta bila učesnik na ovoj završnoj smotri.
Kao veoma interesanta ekipa dobija pozive sa svih strana Srbije da učestvuje na Saborima. Pozivi su bili mnogobrojni tako da je grupa bila prinuđena da ide samo na onima koji su imali prioritet. Mnogi Sabori su bili uskraćeni u užitku programa i kostima. Primera radi na Kalenicu na saboru „Pređoh Levač, prođoh Šumadiju“ ova grupa je učestvovala deset puta i osvajala visoke ocene i prvo mesto na saboru za program i najizvorniju narodnu nošnju. U Kaleniću je takođe, počela sa diplomama a završila sa poveljama.
Što se tiče „Susreta sela“ nekoliko puta je bila prvak Opštine Niš . KUD „Kovilje je predložio da ih više ne proglašavaju prvacima već da to zadovoljstvo prepuste drugim ekipama.
Učestovali su na mnogim Saborima a ovde navodimo samo one značajnije: Niška Banja – više puta, Zaječar više puta i svi drugi nabrojani sabori su u grupaciji višeputnog nastupanja, Zlatibor, Prijepolje – Jabuka, Bela Palanka, Boljevac, Beograd, Dolovo kod Pančeva, Valjevo – zlatni opanak, prvo mesto za izvornosti i najboljeg pevača u Srbiji za izvorne pesme, Guča – prvo mesto za narodnu nošnju i najizvorniji program.
Deset godina su učestvovali na BEMUS-u gde su bili učesnici u atrijumu narodnog muzeja u Beogradu. U hotelu, „Hajat redžersi“ KUD „Kovilje“ i naš profesionalni ansambl narodnih igara „KOLO“ iz Beograda daju zajedno učešće na koreo reviji pod nazivom „Otisak duše“ gde je reprizno ova revija prikazana i u Gadžinom Hanu. Ova revija u „Hajatu“ je bila koreo revija namenjena kompletnom diplomatskom koru akreditovanog u ondašnjoj Jugoslaviji.
U Beogradu je KUD „Kovilje“ više puta učestvovao i visoko se kotirao na saboru „Beogradski pobednik“. Više puta je učestvovao na Svetosavskim proslavama u „Sava centru“ u Beogradu – ukupno 5 puta. Počinju i pozivi naših visoko cenjenih etno muzikologa i etnologa kao i koreologa za učešće na seminarima: Nišu, Mataruškoj Banji, Beogradu, Zaječaru, Paliću, itd. Ovaj KUD je za Radio Beograd snimio 36 izvornih pesama kako solo, duetalnih i grupnih za trajne snimke Radija. Javni servis Radio televizije Srbije ih je više puta pozivao gde je se izrodio serijal emisija pod nazivom „Istočnici“. Snimljeni su i etno filmovi“ „Sretetenjske nišaljke“, „Svadba – mladin ponedeljak“, kao i nekoliko emisija u serijalu obrazovnog programa drugog programa RTS-a. Svakako je bilo učešća i u snimanju filmova na lokalnim televizijama: „Belami“ – studijsko snimanje Badnje večeri i snimanje etno filma „Badnje veče sa Niškom televizijom“. Sarađivali su i u par navrata sa „Bankerom“, „Tv Zaječar“, snimili su i etno film „Sedenjke“ sa nekadašnjom TV „Bubamarom“.
Što se tiče radija, pored Radio Beograda i Radio Niša KUD „Kovilje“ sarađivao je i sa Radio „Koprijanom“ iz Doljevca, „Sokolovo oko“ iz Gadžinog Hana, „Bubamarom“ iz Svrljiga, sa Radio Zaječarem, Radio Borom i mnogim drugim.
Kovilje svojim radom i kvalitetom dostiže i do međunarodnih okvira, tako da počinje da gostuje u Rumuniji – Vajdeni Viča sa ansamblom „MIORITA“, sa makedonskim ansamblima iz Skoplja – „Aleksandar Makedonski“, „Kočana“, sa Istibanjskim ansamblima „Kitka“ i Orizarskim ansamblom iz Orizarija kod Kočana. Sa „Aleksandrom Makedonskim“ učestvuje u snimanju emisije Radio Niša. Ovom emisijom je dostignut takav nivo kvaliteta da je Radio Niš na takmičenju radio stanica Srbije snimkom ove radio emisije osvojio prvo mesto u Srbiji.
„Kovilje“ je veoma često svoj program predstavljalo i bugarskoj publici. Počeli su sa jugoistočnim gradom Ahtopulom, zatim severoistočnim mestom Kušari kod Dobriča, Sofija gde je KUD učestvovao na Balkanskom festivalu pod nazivom „Kultura, religija, tradicija na narodite“. Kako se ovaj festival održava u nekoliko gradova ovaj KUD je bio pozvan i u Staroj Zagori i Blagoev gradu. Nakon učešća na ovim festivalima obavezno su bili i učesnici okruglih stolova gde je „Kovilje“ predstavljalo i branilo svoju izvornu kulturu, odnosno verodostojni kulturni identitet Srbije na Balkanu.
Učestvovali su u mnogim mestima i gradovima širom Bugarske: Sofija, Jambol, Krušari, Balčik, Straledža, Carevo, Kranevo, Blgari, Radnevo, Šumen, itd.
Bili su gosti i Radio Sofije, Bugarske nacionalne radio televizije kao i RTV „Rodina“ iz Blagoevgrada, TV „Centar“, TV „Varna“, itd. Prošle godine, 2008., po drugi put, KUD „Kovilje“ je osvojilo prvo mesto Balkana među 4500 učesnika i 103 ekipe. Prvi put ovu nagradu je „Kovilje“ je osvojilo u Makedoniji devedesetih godina u mestu Istibanja na Festivalu „Istibanjsko zdravo i živo“ . Višegodišnjim odnosno višedecenijskim radom ovaj KUD je ostvario pravo da uđe u asocijaciji „Folk panira“ sa sedištem u Sofiji i bude jedini legitimni predstavnik Srbije za kompletnu izvornost.
Inače, „Kovilje“ ima svoje izvorne programe, običaje i obrede koji sadrže izvorne pesme i igre a svojim najstarijim i najautentičnijim narodnim nošnjama, koje ponegde i fragmentalno, datiraju još iz doba 1389. godine ili u poletima iz perioda počev od 17. do 20.-og veka
[slideshow_deploy id=’2245′]
