Srbija i njena vojska imaju razloga da budu ponosne na vojno zdravstvo.
*Polaganjem venaca na spomenike u krugu Vojne bolnice obeležena 182.godišnjica Sanitetske službe
* Značaj Sanitetske službe je ogroman, dala je učestvujući u svim bitkama od svog osnivanja, ogroman doprinos u odbrani naše zemlje, a danas se nalazi pred novim izazovom, pandemijom kovida.
Srbija i njena vojska imaju razloga da budu ponosne na svoje vojno zdravstvo i njegovu tradiciju dugu 182 godine. Ona je počela daleke 1839. godine, 30. jula kada je u Glavnom vojnom štabu postavljen prvi štabni doktor. U Nišu najveće zasluge za organizaciju zdravstvene službe, naročito u prvoj deceniji posle oslobođenja od turske vlasti, imao je Vojni sanitet Srbije. Ovogodišnji Dan sanitetske službe obeležen je na tradicionalan način polaganjem venaca na spomenike u krugu Vojne bolnice, spomen piramidi koja je posvećena pacijentima koji nisu uspeli da pobede epidemuju difusa, spomeniku dr Vladanu Đorđeviću na čiji je predlog osnovana Vojna bolnica u Nišu a on je bio njen prvi upravnik i na Spomen ploču posvećenu ruskim lekarima i medicinskim sestrama poginulim u Prvom svetskom ratu. Vence su položili predstavnici Vojne bolnice, Ruskog humanitranog centra, Gradske opštine Pantelej, članovi Udruženja potomaka rada od 1912. do 1920, Kolo srpskih sestara i mnogi drugi.
“Na današnji dan je postavljen štabni doktor, Vojvođanin poreklom, dr Emerih Lindermajer koji je ubrzo postao i šef Saniteta.Učinio je velike stvari za sanitetsku službu, osnovao je mnogih vojnih bolesti, borio se protiv epidemije, osnovao karantinsku službu na granici, napiso prvu knjigu o delu Sanitetske službe. Čovek ogromne energije”, kazao je upravnik Vojne bolnice, pukovnik dr sci.med. Veljko Milić.
Značaj Sanitetske službe je ogroman.Ona je dala, učestvujući u svim bitkama od svog osnivanja, ogroman doprinos u odbrani naše zemlje.
“Ta borba se sada nastavlja u kontinuitetu, a danas je pred Sanitetskom službom nešto drugačija borba, ali se ona prilagođava svim uslovima i odgovara svim izazovima. Tako smo se zajedno sa kolegama i zdravstvenim sistemom Srbije prilagodili i preuzeli na sebe veliku odgovornost da na raznim mestima, ne samo pripadnici Vojne bolnice, nego cela Sanitetska služba Srbije uključi u borbu protiv pandemije sa kojom se borimo. Na žalost ta borba i dalje traje ali kao i uvek moramo da pobedimo u toj borbi”, istako je upravnik Vojne bolnice, pukovnik dr sci.med. Veljko Milić.
On je dodao da je Vojna bolnica u dva navrata bila u režimu kovida.Nažalost, za razliku od ratova, koji imaju svoje početke i svoje krajeve, dane bojeva ali i dane primirja, bitka za ljudsko zdravlje je neprekidna, dodao je Milić.
“Od samog početaka pandemije pripadnici Vojne bolnice Niš su izvršili svoje zadatke. Zbinjavali smo civilne non kovid pacijente, u dva navrata formirali privremenu Kovid bolnicu, preko svojih pripadnika učestvovali u radu Poljske bolnice u Novom Pazaru, Čairu, Studentskom domu, UKC Niš, Leskovcu. Sprovodili smo testiranja, organizovali vakcinaciju, vršili dezinfekciju. Po obrazovanju medicinari, a u duši vojnici, naređenja smo izvršavali beupogovorno, ubeđeni da smo baš tug de moramo da budemo. Naravno to nismo mogli bez sinhronizovane i blagovremene pomoći kako naših vojnih tako i civilnih struktura. Lekovi, kiseonik, oprema, nisu smeli da kasne”, ističe pukovnik dr sci.med. Veljko Milić.
O radu Vojne bolnice svedoče pacijenti, njihovi predpostavljeni al ii komandanti mirovnih operacija UN i EU u kojima učestvuju sanitetske ekipe.
