Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišle su lokacije na prostoru nekadašanje Elektronske industrije sa kojih se uklanja opasni otpada. Lokacije odakle se uklanja opasni odpad su nekadašnja preduzeća: EI Metal i EI Komponente.
“Mi punih 20 godina apelujemo i konačno, zahvaljujući pomoći države i Ministarstva za zaštitu životne sredine, ispraćamo ovaj vrlo opasan otpad iz prostora Elektronske industrije. Godinama smo ukazivali da smo jedna vrsta ekološke bombe i dobro je da je država prepoznala važnost da se konačno očiste ove lokacije. Zbog loše privatizacije, odlaska jedne, druge, treće fabrike u stečaj, taj otpad je ostao 20 godina, niko o njemu nije brinuo i konačno kada sve bude očišćeno možemo zajedno sa sugrađanima i da odahnemo, jer su mnogi pokreti i udruženje ukazivala da Niš ima taj istorijski otpad. Još jednom velika zahvalnost Ministarki koja je danas ovde. Ova zgrada je bila dostupna i svako je sa ulice mogao da uđe tu, na sreću za ovih 20 godina se ništa nije dogodilo i sada konačno stavljamo tačku na celu ovu priču. Gotovo na sve ono što smo ukazivali, ministarka je prihvatila i rado pomagala u rešavanju svih problema. Gotovo da ne postoji ni jedan projekat gde je grad Niš aplicirao, a da sredstva nije dobio od Ministarstva i tek treba da radimo i na čišćenju deponije, na pošumljavanju i na poboljšanju kvaliteta vazduha i na mnogim drugim projektima koje je Ministarstvo nama odobrilo. To nam puno znači” izjavila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
“Pre svega hvala gradonačelnici što je, kada sam preuzela resorno Ministarstvo, sugerisala na ovaj problem. Pored drugih problema sa kojima se suočavamo kao Ministarstvo, svakako tema istorijskog otpada ima veoma veliki značaj i negativan uticaj u Nišu. Možete da vidite linije do koje smo mogli da dođemo svi zajedno iz bezbednosnih razloga, svakako ne možemo dalje. Vidite burad punu mulja, punu hemikalija, dakle 450 tona će biti sa lokacije Elektronske industrije uklonjeno i zbrinuto. Kao što ste čuli, 20 godina je ovaj problem prisutan u čitavoj Republici Srbiji i taj istorijski otpad je nastao mahom 2000-ih godina usled privatizacija, fabrika koje su u stečaju. Dakle ukoliko je otpad bio i ambalažiran, ambalaža je korodirala i propala za 20 godina i svakako je sad trenutak da država jasno se suoči sa ovim problemom i napokon hoćemo da čistimo sve do kraja. Širom Srbije čistimo ove fabrike, idemo po knjizi koju je radila laboratorija mol, sve ono što su prioriteti i tendencije da se očisti sav istorijski otpad, s obzirom da govorimo još jednom o pretežno opasnom otpadu što utiče na zagađenje vazduha i vode i zemlje i neophodno ih je zbrinuti. Zahvaljujem se još jednom gradonačelnici. Ovo nije jedini projekat koji Ministarstvo sprovodi u Nišu, imamo takođe i projekat pošumljavanja, čija realizacija se očekuje u narednim danima, kada je sezona pošumljavanja, a isto tako i subvenciju za individualna ložišta kako bismo sprečili i smanjili aerozagađenje i poboljšali kvalitet vazduha. Sada je u toku, koliko sam čula od gradonačelnice, upravo konkurs za domaćinstva za zamenu kotlarnica i zamolila bih građane Niša da iskoriste tu priliku, a naravno da ćemo se truditi da ovu uslugu obezbedimo i naredne godine” izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
“U Srbiji opasan otpad se skladišti u skladu sa zakonom i nakon toga se izvozi. U slučaju da u međuvremenu pronađemo lokaciju kako bi se upravljalo tim opasnim otpadom, biće zbrinut na najadekvatniji način, po svetskim standardima. Mi svakako radimo paralelno da generalno rešimo problem otpada u Republici Srbiji, bilo da je u pitanju komunalni otpad, građevinski, opasan i neopasan. I u Nišu ćemo imati uskoro jednu modernu deponiju, Regionalni centar za Niš i Doljevac, sledeće godine se nadam da ćemo završiti projekat proširenja i sanacije niške deponije, tako da sve to što radimo i svaki regionalni centar koji će se raditi, radiće se kako se ne bismo kasnije suočavali sa svim ovim situacijama koje nisu dobre pre svega po život građana i zdravlje građana, tako da sve ono što se radi i što će se raditi u narednom periodu to su sve velike zelene investicije i biće sve u skladu sa zakonom” dodala je Vujović.
“Operateri će angažovati Hemijski fakultet ili nekog ko je specijalizovan za boce o kojima pričamo i svakako ćemo ukloniti sav istorijski otpad. Naš zadatak je prosto da uklonimo sav istorijski otpad, sve ono što se nalazi u knjizi mola po prioritetu. Uklanjamo sve i nadamo se da nećemo više imati te strahove kao što smo imali u prethodnom periodu. Kada govorite o borbi sa aerozagađenjem, mnogi gradovi beleže prekomerno zagađenje i to su problemi koje ne možemo rešiti u danu, ali po prvi put je država kao što ste videli ove godine odvojila sredstva za fizička lica i za pravna lica. Širom Srbije su se menjali kotlovi u gradskim toplanama i to je jedan od načina, ali nemamo dovoljno ni sredstava ni vremena da sve rešimo u jednoj godini. Pored toga, akcija pošumljavanja izuzetno je važna, uklanjanje istorijskog otpada koji značajno utiče na zagađenje i ono što je važno jeste uredba kojom smo dali subvenciju za eko i hibrid vozila. Ravnomerno su konkurisali građani u svim gradovima u Srbiji i uzimali su subvenciju za kupovinu novih vozila koja su ekološki prihvatljiva, tako da imamo nekoliko načina. Naravno da se uvek sve čini malo, ali važno je da smo krenuli. U Srbiji ima oko 20.000 tona istorijskog otpada, on se zbrinjava sukcesivno. Nekoliko fabrika sam ja lično obišla, a naravno da nas još čeka do kraja godine i sledeće godine i svake sledeće, jednostavno važno je da smo počeli. Što se tiče zgrada, nama jeste ideja da se rasteretimo istorijskog otpada kako bi sve ove lokacije bile konkurentije na tržištu i kako ne bi tako stajale” dodala je Vujović.
