Do pre desetak godina na mestu koje sada nazivaju “Provansom juga Srbije” bila su gola polja a selo Tamnjanica, selo koje se nalazi između Sićevačke klisure i Suve planine, bilo je samo jedno od onih koje polako izumire, koga stanovnici napuštaju. A onda… kao u lepoj priči, došla je žena sa idejom, namerom i upornošću. Znala je šta želi a kako, otkrivala je sama boreći se iz dana u dan.
Danas je na tom mestu, udaljenom samo dvadeset i nešto kilometara od Niša, u opštini Bela Palanka, pravi mirisni raj, koji će postati i turististički raj, za koju godinu , kada sve ono što je započeto i namerava da se gradi, bude završeno. Tle ima klimu sličnu mediteranskoj.
Novi auto put je odmah tu, u blizini, a ipak dovoljno udaljen od aromatičnih polja.
Na 200 hektara ovog jula pod vetrom se talasaju plantaže aromatičnog bilja – najviše lavande, smilja, ali kamilice, ruža i borovnica, a vredni ljudi rade, sade, beru zasade. Potom se u destileriji kupi aromatično ulje, u domaćinstvima se prave slatka, džemovi, selo dobija nove stanovnije i jedino je , kako kažu , čiji se broj povećao u poslednjoj deceniji. Neko se vratio na rodno ognjište, a drugi su došli da bi tu ostali, i započeli novi život.
Ljiljana Petrović
Ljiljana Petrović, mnogima je vratila veru da je moguće od “ ništa” upornošću i radom napraviti mnogo toga. Ona sama se u rodno selo vratila posle mnogo godina bavljenja menadžerskim poslovima, i u pravom smislu reči oživela ga. Sada žitelji Tamnjanice postaju njeni prijatelji i poslovni partneri a posao se širi. Ima i onih koji su imali zemlju, nisu želeli da je obrađuju, prodali su je Ljiljani, plantaže se ukljupnjavale i daju plodove. Od 700 vlasnika otkupila je blizu 2000 parcela i sjedinila ih u nepregledna polja pod lavandom, smiljem, ružama, borovnicom. Bio je to uporan, težak i dugotrajan posao, ali ga je Ljiljana Petrović, javnosti poznata kao menadžerka Tošeta Proeskog, uspešno obavila, a radi ga i danas sa idejom, ciljem i uspehom.
Kako kažu na ovom području obavljen je najveći „komasacioni posao” u poslednjih pola veka. Zemljaci Ljiljane Petrović ne rade za nju, nego za sebe. Svakome ko je želeo da obrađuje zemlju pomogla je da u tome uspe. Napravila je destileriju, u kojoj dobija aromatično ulje potrebno kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.
“Ovo nije samo biznis, ovo je san. Ne više samo moj. Pričala sam sa svojim prijateljima i poznanicima i oni su počeli da kupuju zemlju. Neko je kupio pet, neko deset, neko 20-30 i- nasadili su biljke. Ja im uslužno destilišem i zajedno nastupamo na tržištu – priča Petrovićeva – koja privodi kraju svoj plan a koji će već u toku ovog meseca krunisati ugovorom sa jednom velikom francuskom kućom. Time će njeno tržište i plasman aromatičnog bilja biti siguran.
“ Sada se pojavila velika francuska kompanija sa kojom ćemo da potpišemo ugovor na 10 godina. Tek nakon ovoga moći ću da kažem da imamo sigurno tržište. Idemo korak po korak. Nije meni ovih 10 godina bilo lako da dođem do stepena, da svi mogu da uživaju u tome” – kaže ova uporna žena kojima je mnogima donela dobro.
Gorazd Cuk koji je iz Slovenije došao na jug Srbije i počeo da radi ovaj posao na 50 hektara, kaže da je mnogo toga urađeno ali još više tek treba da se uradi. Prilazni putevi su napravljeni, izgrađena je trafo stanica, iskopani su individualni bunari ali… On sam na “hacijendi”, na kojoj je izgradio i galeriju za održavanje slikarske kolonije, koristi vodu iz bunara, kako kaže, iz kuća koje su stanovnici napustili. Ali, to nije rešenje. Mora se sistemski rešavati problem. A on je rad, da nastavi da ovde živi. Pored njegove kuće niču vinogradi.
Mladog Ivana Stanojevića smo zatekli u destileriji. Kaže da ima zasade pod smiljem i da nije ni sanjao da će se vratiti dedovini i oživeti opustele njive. Naučio je kako se to radi, destiliše sopstveno ulje, koje uz pomoć Ljiljane otprema “ u beli svet”.
Goran Ignjatović polako napušta svoj profesorski posao i vratio se na rodnu grudu. Sadiće, kaže orahe i ovde krenuti ispočetka.
Judit Kiš Torma, Mađarica poreklom iz Vojvodine, ima sedmoro dece. Došla je pre tri godine i uz pomoć Ljiljane koja joj je kupila i opremila kuću, ovde je započela novi život. U njenim plastenicima i na otvorenom “ nema šta nema” od rasada za razne vrste cveća i biljaka. Kaže da posao nije lak, potrebno je mnogo rada, ljubavi i upornosti. Ali, rezultati govore. Ona je već postala poznata po svojim biljkama i dolaze i poznati i nepoznati da od nje kupe rasade.
Diplomirani mašinac Marko Ilić, živi na relaciji Niš – Tamnjanica. Iako inženjer mašinstva , svoju budućnost vidi u proizveodnji džemova i slatka, koji su već našli svoj put prema glavnom gradu. Planira da pravi i slanu zimnicu, širi posao. Za sada radi uz pomoć saradnica koje obrađuju vožće za tegle.
Marko Ilić
“ Brend “ Tamnjanica eko plantaže “ okuplja nekoliko desetina ljudi i polako osvaja svet. Selo oživljava, a kad bude sređena nedostajuća infrastrukutra, biće to zemlja snova. Za sada ovo nije zemlja snova, ali jeste zemlja za ostvarivanje snova mnogih. U Tamnjanici se vredno radi na građenju brenda koji će pored proizvoda od lekovitog i eteričnog bilja imati i prerađevine od voća. U dogledno vreme ovde će biti i SPA centar, prodavnice u kojima će se prodavati brendirani proizvodi sa jugoistoka Srbije.
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Bela Palanka kroz projektno finansiranje za 2019. godinu.
[…] plantaže lavande su glavni razlog što je jedno selo na jugu Srbije oživelo. U pitanju je Tamnjanica, malo naselje u blizini Bele Palanke, na dvadesetak kilometara od Niša. […]