Vandali su oštetili čuvenu česmu „Bure“ na Palilulskom teferiču, u istoimenoj opštini, napisao je na svom Fejsbuk profilu predsednik opštine Bratislav Vučković. Ovo je četvrti slučaj vandalizma u opštini Palilula u poslednjih par meseci.
“Česma Bure na Palilulskom teferiču donacija Društva za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule Sokak, Kluba privrednika Niša i pokojnog novinara Miroljuba Markovića – bila je na meti urbanih vandala. Šta reći?” – napisao je Vučković na svom profilu. Objavu je pratilo jedno veliko ZAŠTO?
Slede komentari građana koji se uvek svode na isto. Kriv je sistem u kojem ne postoji red. Krivi su roditelji, koji nisu vaspitavali svoju decu. Kriva je škola, kriv je ovaj i onaj……prećutni zaključak je – krivo je vrzino kolo iz kojeg ne možemo da se iskobeljamo. A znate zašto ne možemo? Zato što uvek pronađemo mali milion krivaca oko nas, ali mi, mi nikada ni za šta nismo krivi.
A svi smo krivi, svi odreda. Možda lično nismo lomili bure, ali smo u ovoj, i sličnim situacijama, potupuno indiferentni. Nije nas briga ni za šta oko nas, što nas lično ne dotiče. Što nije na našu štetu, i ne remeti nam život.
To bure na Paliluli, koga ono može da zanima? Pa onog ko je došao na ideju da ga tu postavi kako bi Palilulu ulepšao i dao joj neki pečat, onog ko je donirao bure ili učestvovao u uređenju tog prostora i, možda, retke pojedince koji su se istrgli iz kandži „baš me briga”.
Nas je mnogo briga za što šta u gradu i državi kada možemo uz kompjuter da bistrimo politiku, počev od državne do lokalne, i kada na društvenim mrežama prosipamo mudrosti do iznemoglosti i nazad. Tu smo svi Aristoteli, Platoni, Sokrati……ne pitaj. Pamet nam na uši izlazi. A da jednog, od gore navedenih, pitaš hoće li danas popodne da izađe ispred zgrade da svi zajedno uredite zelenilo (razume se ispred rođene zgrade), pogledaće vas zblanuto pogledmom koji kaže: „Ma nosi se, nemam ja druga posla”. I ode. Ali će ladno, koliko sutra, da prozove Medijanu zbog nereda ispred zgrade, zbog nepokošene trave ili neispražnjenih kontejnera.
Nas briga samo za ono, što nama smeta. Učešće u bilo čemu nas ne zanima, dobrovoljno angažovanje za opštu korist smatramo glupošću i gubljenjem vremena, a rezultat svega toga i takvog našeg odnosa je – uništeno bure na Palilulskom teferiču. I ne samo to bure….imamo mi rezultata u uništavanju koliko voliš po gradu.
Primerom valja pokazati kako se ispravlja iskrivljeni, ili gradi novi sistem. Primarom kakav daju, recimo, momci iz Udruženja “Radne akcije Delijski vis”, koji svakodnevno poprave, urede ili naprave nešto novo u za dobrobit svih nas. Dobar deo nas ih ne primećuje, drugi deo ih tapše po ramenu ali da im se pridruži – daleko bilo, a neki od nas pokušavaju da im prilepe i kojekakve etikete i pronađu političku pozadinu njihovog angažovanja.
A “urbanih vandala”, kako ih nazva predsednik opštine Bratislav Vučković, ima koliko hoćeš. To su vam uglavnom oni, koje nikada ne biste prepoznali kao takve. Oni koji se busaju u grudi kako su „gradska dece”, kako su „rođeni na asfaltu”, kako su nešto posebno, što im dozvoljava da se bahate i čine štetu, bez griže savsesti. Prosto im to, nekako, dođe kao njihovo pravo da budu mangupi.
Nesreća je u tome što takve mangupe nema ko da „povuče za uši” i „opali im šamar”. Očas bi zaboravili sve i pobegli glavom bez obzira. Zato što mangupi nisu i junaci, nemaju srčku za nešto pametnije i bolje, do lomljenja i pokazivanja sile. Ne umeju oni kao mladi akademski slikar Sava Mišić iz Niša da oslikavaju murale i ulepšaju svoj grad, bez dinara nandoknade, samo zbog zadovoljstva učinjenim. Sve što umeju je da uništavaju. Bure, klupicu, tobogan, mural……šta im se u trenutku bolesne inspiracije nađe na putu.
A za svaku bolest postoji i lek. Pa i za ovu, koja nam kvari toliko puta pominjani sistem. Samo što taj lek neko mora da prepiše i primeni u praksi. Razumete vi mene šta pričam, nemojte da se pretvarate da me ne razumete. Problem je što nama razumevanje ništa ne znači. Jer neko drugi, a ne mi, treba da vuče za uši i deli šamare.
22.maj
