Održana konferencija za medije povodom 56. Festivala glumačkih ostvarenja igranog filma – Filmski susreti Niš 2021.
Nije bilo velike muke da se oformi žiri. Imamo jdnu damu i dvojicu momaka. Predsednica žirija je Ljiljana Dragutinović, a ostali članovi su Svetislav Goncić i Bane Tomašević, glumac Narodnog pozorišta. Mnogo je ljudi koje smo hteli da dovedemo u žiri ali mnogi od njih snimaju i teško je da uklope termine. Sto se programa tiče dobili smo spisak napravljenih filmova i bilo je 24 naslova, a naa je bilo potrebno 11 ili 12. Onda su počeli mnogi a odustaju jer nisu završili snimanja, neki nisu na festival jer nije takav film i tako dalje i tako dalje. Tako smo dogurali do 12 filmova.Onda je nastao mali problem. Jedna filmska ekipa je, konkretno Južni vetar u prijavi za Festival napisala da oni pristaju jedino da otvore festival. Tako smo se našli na velikoj muci šta raditi. Ja neću govoriti o kvalitetu filma to je moja lična stvar, ali to je bio prvi znak za odbijanje. Ja sam od 1974.godine na festivalu i nikada niko nije postavio takve uslove. Da traži da otvori festival. Tako se već stvorio određeni otpor prema tom filmu. Ponudili smo da to budu Toma i Juzni Vetar ali to nije uspelo i odlučeno je da samo Toma otvori festival. Hteo bih da vas upozorim na jedan mali detaljčić a to je vama neće biti jasno dok ne vidite filmove. Radi se o Aleksandru od Jugoslavije, to je serija koja je pretvorena u film i traje u standardnoj minutaži. Kraj tog filma će se prikazati sledećeg dana kao drugi film Pucnjavi u Marseju, U tom filmu se nalaze i odgovori na sva pitanja koja se postavljaju u prvom filmu. Punjavi u Marseju sada ima srpsku premijeru. Jedinu svetsku premijeru koju imamo je Ne igraj na Engleze. U Nišu su svi filmovi premijere osim Aleksandar od Jugoslavije jer su gledaoci mogli da odgledaju seriju. Ostale filmove nisu imali gde da vide. Više od pola filmova u zvaničnom program su premijere a u nezvaničnom svetska premijera je Glumčina, dokumentarac o Zoranu Radmiloviću i Branilac izjavio je Vladan Živkovic, umetnicki direktor festival.
Mogu slobodno da kažem da je ovo jedna od boljih produkcijskih godina u poslednjih 10 do 20 godina zato što ima zaista reprezentativnih filmova koji su svoj kvalitet potvrdili dobijajući nagrade na nekim našim i inostranim festivalima . Na otvaranju imamo veoma zanimljiv Toma, filmovi koji su ostvarenja sa visokim ili malo manjim budžetima ali se to ni malo ne oseća kada film gledate. Imamo filmove koji su zanimljivi a pravljeni su kao televizijske serije ali imaju izuzetne glumačke kvalitete. Biće prikazani i filmovi gde igraju naturščici. Recimo u filmu Oaza gde su glave uloge ostvarile osobe sa smetnjama u razvoju a u epizodnim ulogama se pojavljuju glumci. Videćete kakav je to nivo interpretacija i kakv je uspeh reditelj postigao u tom filmu pa nije na odmet i to da vidimo jer ovo jeste festival glumačkih ostvarenja pa treba uvažavati i nastupe naturščika kada ostvare dobre uloge na filmu. Takav je slučaj sa Dušanom Petkovićem u filmu Lihvar koji se nekada i sam bavio zelenađenjem pa se potom rehabilitovao. On ima začudjujuće kvalitetne interpretacije s obzirom na to da čovek nikada nije nigde igrao i nije glumac.U tom smislu imamo priliku da vidimo vrhunske profesionalce koji su ostvarili najzrelije interpretacije u svojoj karijeri a sa druge strane imamo eto i naturščike i glumce bez mnogo iskustva koji su se pojavili na filmu. Žiri će ove godine imati ozbiljan posao jer ima filmova sa po pet do šest uloga koje će biti na listi za najveće nagrade a neku glumci su ostvaio rili i uloge karijere tako da će žiri morati da se namuči izjavio je Srdjan Savić, direktor festivala.
Selekciona komisija je kao i uvek radila tako što je vodila računa pre svega o kvalitetnim glumačkim impretacijama i o zanimljivim glumačkim ansamblima koji će biti atraktivni za publiku a ne
toliko o samom umetničkom kvalitetu filma. Ponekad filomovi ne dostignu najviše vrednosti ali se istaknu neke glumačke interpretacije koje ostanu dugo nakon toga u sećanju i u tom smislu je selekciona komisija obavila više nego dobar posao.
Ono što sve interesuje je da radimo u nespecifične uslove za filmski festival. Ovo je prvi filmski festival u zemlji pa i regionu gde se primenjuju mere karakteristične za epidemiju, za velike muzičke festivale gde je potpuno logično da kada imate 30 do 40.000 ljudi morate da imate i malo rigroznije mereMislili smo da će i kod nas biti mere kao na drugim filmskim festivalima, dakle, merenje emprature, pranje ruku alkoholom, nošenje maske i da kapacitet ne bude pun. Mi smo tražili maksimalni broj gledalaca koji dozvoljavaju epidemiološke mere, ta odluka je doneta, ali moramo da primenjujemo malo strože epidemiološke mere.
