Đorđe Milić, pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zadužen za resor prostornog planiranja i urbanizam, izjavio je da smo, u organizaciji Grada Niša i Stalne konferencije gradova i opština, imali prilike da vidimo najbolje studentske radove na temu oblikovanja međublokovskih prostora.
“Vrlo važna tema u razvoju svih gradova, iz razloga što su to neki prostori koji zahtevaju posebnu pažnju, a i građani dosta očekuju od tih zajedničkih površina, da budu što više ozelenjene i da imaju zajedničkog sadržaja. S druge strane, imamo razmišljanja svih gradova i opština u Republici da su to ustvari područja u građevinskim područjima gradova, koji bi uz određene intervencije mogli da se iskoriste kao neizgrađeno ili neuređeno građevinsko zemljište”, rekao je Milić, pa dodao:
“To su veoma zanimljive teme, sa stanovišta planiranja, projektovanja i uređenja, tako da smo to u prvom delu sastanka sa glavnim urbanistima iz Republike Srbije uspeli da vidimo i da razmotrimo, a u nastavku sastanka imaćemo prezentaciju jednog vrlo važnog dokumenta arhitektonske strategije koji sada Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u okviru radne grupe koja je formirana, priprema. Imamo jedan prednacrt, koji ćemo predstaviti na jednom okruglom stolu glavnim urbanistima i razmeniti ideje po ptanju ovog važnog dokumenta.”
On je istakao da je glavni cilj projekta da se unapredi kvalitet života.
“Kvalitet je jedan složen indikator, počev od ekonomskih uslova, preko ekoloških, kao uslovima za život u našem gradu. Kroz ovu arhitektonsku strategiju inaugurisaćemo određene ciljeve održivog razvoja i nove smernice iz urbane agende Evropske unije. I pored Nacionalne arhitektonske strategije, podsetio bih da imamo usvojenu strategiju integralnog održivog uranog razvoja u Srbiji, po prvi put. Po prvi put imamo i akcioni plan za sprovođenje. To je jedan dokument koji daje smernice za izradu drugih planskih dokumenata.”
Istakao je da je jasna razlika u odnosu na već postojeće dokumente.
“Svi planski dokumenti se hijerarhijski rade i svaki obrađuje svoju temu, tako da ne možemo sad da kažemo da smo jednim dokumentom rešili, nego dajemo smernice, koje se u nivou detaljnosti dalje sprovode. Ako, npr, zajednički radimo na povećanju profesionalne odgovornosti, ako zajednički radimo i kroz školski sistem , gde ukazujemo na značaj arhitekture, ako shvatimo da je arhitektura, ustvari, jedna od važnijih tema u životu svih nas, onda ćemo i da shvatimo koja je vrednost zajedničkih prostora, i da ih održavamo zajednički, da ih zajednički planiramo i uređujemo i da gradovi budu najlepše mesto za život”, izjavio je Milić, pa pojasnio:
“Mi imamo i našu narodnu izreku “svaka, i najsiromašnija kuća, može da bude uredna”, tako da, ako budemo zajednički shvatili da su ovo vrlo važne teme na uređenju gradova i da ne čekamo neka rešenja koja treba odnekud da preuzmemo, da zajednički možemo da uradimo. Niš je lepo uredio centralnu gradsku zonu i obalu Nišave, tako da su to sve dobri primeri prakse kako prostori mogu da se urede.
Možda i neki prostori koji su devastirani, koji su bili rezervisani za privredne delatnosti, da urbanom transformacijom mogu da se dobiju mesta za stanovanje, rad, rekreaciju i sve ostale aktivnosti u gradovima.”
Kada je reč o akcijama građana, kao što je Urbana gerila, istakao je da je participacija građana važna, ali da bi se trebalo sprovoditi na konkretne načine.
“Građani moraju da shvate da se do javnih interesa ne dolazi pukim sabiranjem individualnih interesa, tako i mi koji smo ovde danas sigurno imamo različita mišljenja kako bi trebalo da se urade neki prostori i koji su ciljevi i prioriteti, ali kada se donesu odluke i usvoje određeni doumenti, onda moraju i da se sprovode, a ne da oni koji su bili protivnekih dokumenata, pružaju otpor i pokazuju neke manjkavosti. Ne postoji idealna situacija, ništa nije idelano u životu, ali je upravo cilja da kroz pojačanu participaciju, građani mogu da učestvuju u donošenju odluka”, rekao je pomoćnik ministra, pa podsetio:
“S druge strane, već sada imate mogućnost, i kroz zakone, da građani učestvuju u korišćenju lokalnih budžeta i određivanju prioriteta u jedinicama lokalne samouprave. Jako je dobro da to ne budu usamljeni potezi, već da se odvijaju u okviru mesnih zajednica. Takođe, sa kancelarijom glavnih urbanista u našim gradovima, sa službama koje su zadužene za urbanizam , tako da bi ti primeri dobre prakse i energija koju pružaju građani, bila iskorištena na jedan kvalitetniji način.”
Glavna gradska urbanistikinja Tanja Obradović istakla je da je ovo izložba studentskih radova na temu postojećih međublokovkh prostora, u centru grada Niša, koji su izrađeni na inicijativu glavnog gradskog urbaniste, prošle godine, a u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom iz Niša.
“Studenti su imali zadatak, i dati su im konkretni prostori u centru grada. To su tri ili četiri prostora, koji su oni obrađivali, ali moram da kažem da smo koleginica i ja krenuli sa mapiranjem tih međublokovskih prostora, i samo u opštini Medijana postoji više od 90 takvih prostora. To je značajan kapacitet na kome možemo da radimo, ali i veliki problemi koji nas očekuju”, naglasila je Obradović, pa pojasnila razloge:
“Ne samo zato što su ti prostori zapušteni, već i zato što imaju različitu vlasničku strukturu. Treba krenuti od utvrđivanja vlasništva, ali i odrediti ko bi to nadalje održavao, ukoliko dođe do uređenja, jer to nisu prostori koji su apsolutno javni. To su zajenički prostori, koji treba da poprime neku pravnu formu na koji će se način održavati. Da li preko Skupštine stanara, uz participaciju Grada, to treba regulisati, da bi se ti prostori, kada budu bili uređeni, i dalje održavali kako treba.”
Milena Dinić Branković, vanredni profesor na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje, objasnila je da je učestvovalo preko 100 studenata, kao i da su radili u timovima od po troje ili četvoro.
“Imamo rezultat od 32 rada, od kojih je danas nagrađeno pet, lepim priznanjima. Dobili su knjige iz različitih oblasti arhitekture i urbanizma.Rešenja su veoma kreativna i inspirativna, mismo kao mentori veoma zadovoljni i nadamo se nekoj realizaciji. Naručilac ovog projekta bio je Grad Niš. Konkretno je inicijativa stigla od glavne gradske urbanistkinje Tanje Obradović. Veoma nam je drago da učestvujemo u takvim akcijama. Zaista imamo uspešnu saradnju sa različitim lokalnim zajednicama, a u poslednjih nekoliko godina baš sa Gradom Nišom.”
Profesorka Obradović je istakla šta donose rešenja u okviru ovog projekta.
