Juče je u Naučno-tehnološkom parku u Nišu održan drugi po redu okrugli sto pod nazivom „Nauka i privreda zajedno do inovacija“, u organizaciji StarTech programa koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris, a u okviru kampanje “Mesec inovacija”.
Kroz panel diskusiju predstavljeni su primeri dobre prakse, ali i pravci za jačanje saradnje dva sektora, kroz usmeravanje istraživačkih tema u skladu sa potrebama tržišta, i zajednički razvoj inovativnih proizvoda i usluga, imajući u vidu podatak da je samo 3% preduzeća u svom radu realizovalo inovacije u saradnji sa akademskim institucijama ili istraživačkim organizacijama.
Dušan Vasiljević, direktor za preduzetništvo i investicije u NALED-u, izneo je ciljeve sastanka.
“Mi smo danas u Nišu, zajedno sa partnerima iz Niša, kako bismo razgovarali o tome kako treba da izgleda veza između nauke i privrede, da bi naš inovativni sistem bio što produktivniji, na nivou onoga u Evropskoj uniji. Ovo se sve dešava u sklopu projekta Star Tech podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji naše privrede, koju podržava kompanija Philip Morris International, a koju Naled realizuje u saradnji sa Vladom Republike Srbije.”
On je izjavio da projekat napreduje jako dobro.
“Mi smo već zatvorili jedan ciklu dodele prvog seta bespovratnih sredstava, u iznosu od otprilike milion dolara. Ta sredstva je dobilo 29 kompanija i mogu da kažem da, nakon Beograda, firme koje su dobile najviše sredstava se nalaze baš na teritoriji Niša”, rekao je Vasiljević, pa objasnio prema kojim kriterijumima je izvršena dodela sredstava:
“Kriterijumi su koliko je ta inovacija važna, koliki potencijal ima da doprinese ekonomskom rastu, zapošljavanju, izvozu, a onda gledamo i kakvi su efekti tih projekata na rodnu ravnopravnost, na prava i mogućnosti socijalno ugroženih kategorija stanovništva, da oni učestvuju u razvoju itd. To su neki ključni kriterijumi.”
Naglasio je da će se realizacija projekata pratitim, ali i da će se kontinuirano pružati podrška korisnicima sredstava, kroz set mentorske podrške.
“ Pored toga će imati besplatan pristup vrlo specifičnoj pravnoj podršci, ekonomskoj podršci, kao i finansijskoj i marketinškoj, koja treba da pomogne našim preduzećima da na adekvatan način izađu na međunarodna tržišta, da osiguraju patente, da imaju adekvatne i dobre medijske kampanje itd”, izjavio je Vasiljević, pa objasnio šta je konkretno fokus sastanka:
“To je da razgovaramo o tome kako veza između privrede i nauke bude što efikasnija. Ono što želimo da naglasimo, npr. da je broj istraživača po glavi stanovnika u Srbiji dosta manji nego u zemljama Evropske unije, i to je nešto na čemu moramo da radimo. Opet, kada pogledamo strukturu i raspored tih istraživača, primećujemo da je kod nas mnogo manji broj njih raspoređen u privatnom sektoru. Najveći broj njih je u akademiji, odnosno nauci, što je dobro, ali nam nedostaje da imamo mnogo veći broj istraživača u samom privatnom sektoru i da imamo mnogo efikasnije veze između privrede i naučno-istraživačkih organizacija i fakulteta.”
Dr Slavomir Stošović, profesor strukovnih studija i direktor kompanije Kanandi, izjavio je da je, posledično svojim zanimanjima, izuzetno zainteresovan za temu saradnje privrede i akademskih institucija, ali I da je važno da se napravi obostrana veza.
“Ima interesa i na jednoj i na drugoj strani, ali je važno da to bude suštinska saradnja. Sa jedne strane, za akademiju je veoma važno da razume biznis i da, u saradnji sa privrednicima, razume zašto je to važno i kako doći do proizvoda koji će praviti razultate i razviti jedan moderan biznis. Sa druge strane, za privredu je veoma važno da iz akademskih institucija dobija transfer znanja, da dobije ono što je savremeno znanje, savremena istraživanja i rezultate kroz to, kao i, na kraju lanca, da dobije školovane kadrove, od kojih će sutra imati itekakvih koristi.”
On je ocenio da postoje mnogi modeli saradnje u inostranstvu, koje bismo mogli da prepišemo, ali da to nije baš tako jednostavno.
“Primer je Nemačka, gde imamo i te industrijske doktorate, dakle u saradnji sa privredom. Pre svega je važno ono što se i dešava poslednjih godina, razvoj privrede, da i privrednici to razumeju, da daju šansu mladim ljudima da mogu na praktičnim projektima da napreduju u samoj privredi, ali i za akademske institucije, da kroz svoja dokumenta i normativne akte prepoznaju značaj toga i daju mogućnost studentima da deo nastave sprovedu u samoj privredi”, rekao je Stošović, pa dodao da ne misli da to nije primenjivo:
“Mislim da je samo potrebno malo više energije, malo više razumevanja s obe strane, možda više sastanaka i aktivno uključivanje i sa jedne i sa druge strane. Itekako mislim da je primenjivo, samo je potrebno i neko vreme, da sazri ideja i modeli ponašanja, i na strani privrede i na strani institucija.”
Dr Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka Niš, podsetio je da njegova institucija ima dve ključne oblasti delovanja.
“Jedna je vezana za direktnu podršku kompanijama članicama NTP-a, a druga generalno za podršku aktivnostima koji imaju za cilj jačanje i razvoj inovacionog i startap ekosistema. Konkretno današnji događaj koji organizujemo je događaj koji treba da podrži razvoj inovacionog ekosistema, promociju startap i tehnološkog preduzetništva, razgovor o problemima u okviru samog ekositsema, ali i ukazivanje na neke mogućnosti i prilike onima koji su zato zainteresovani. Tako da nema boljeg mesta za održavanje jednog ovako multidisciplinarnog pristupa ovoj oblasti od Nučno-tehnološkog parka, u našem regionu.”
Istakao je da ima mnogo problema, ali i dosta dobrih stvari.
“Imamo veliki potencijal među velikim brojem mladih i pametnih ljudi, koji su sticajem okolnosti, kulturološkog nasleđa, možda nedostatka formalnog obrazovanja iz oblasti tehnološkog preduzetništva, pre svega školovani sa idejom i odrastaju sa idejom da se zaposle u nekoj dobroj firmi, gde će raditi dobar posao i primati dobru platu, a trebalo bi raditi na identifikaciji onih koji imaju znanja, afiniteta i mogućnosti za tehnološko preduzetništvo i podstaći ih i motivisati da možda osnivaju svoja preduzeća,koja će stvarati dodatnu vrednost, koja će dati doprinos, generalno, unapređenju lokalne privrede”, izjavio je Ranđelović, pa dodao:
“S druge strane, Univerzitet u Nišu, pre svega, predstavlja jednu fantastičnu bazu znanja, kako znanja u nastavnom pogledu i pogledu prenosa znanja, tako i u pogledu potencijala za komercijalizaciju različitih istraživačko-razvojnih aktivnosti. Tako da i redovne istraživačke aktivnosti sa Univerziteta, ali i različite mogućnosti za finansiranje zajedničkih projekata sa privredom, mogu u perspektivi dovesti do toga da se i sa univerziteta kreira povećan broj novih startapa, koji mogu u perspektivi da postanu uspešna privredna društva koja će nositi razvoj našeg regiona.”
Tokom novembra kao Meseca inovacija, svi zainteresovani mogu putem platforme za dijalog na StarTech vebsajtu ukazati na ključne prepreke na koje nailaze u radu i nominovati predloge za unapređenje inovacionog ekosistema u Srbiji.
