Naslovna Društvo Obeležena godišnjica proboja logora na Crvenom Krstu, prvog organizovanog bekstva iz nacističkog...

Obeležena godišnjica proboja logora na Crvenom Krstu, prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora

0
Polaganje venaca Sotirovski Davidović Džunić foto; GP018

Na današnji dan pre 81 godine, 12. februara 1942. godine, u Nišu se dogodilo prvo organizovano bekstvo iz jednog nacističkog koncetracionog logora. Tog dana 147 logoraša je krenulo na put slobode, njih 105 je uspelo da se domogne Vinika, a 42 nije uspelo u tom poduhvatu.

Prvi zatočenici logora su bili Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, a zatim i Srbi i Romi. Oko 30.000 ljudi je prošlo kroz logor, a oko 10.000 njih je streljano na brdu Bubanj.

Novo bekstvo je organizovano tokom decembra u organizaciji Nade Tomić i Milke Protić. U ime odmazde Nemci su nakon toga vršili masovna streljanja.

„Dok ovde stojimo pred strašnim tragovima nečoveštva, fašističkih i nacističkih neljudi, nikad ne smemo da prestanemo da naglašavamo istinu da je u ovom, i u ostalim logorima na našim prostorima i širom Evrope, tog strašnog 20. veka u oba svetska rata i NATO agresije na srpski narod, njegovo negiranje, zlostavljanje, pa i nasilno proterivanje, stradali nevini ljudi. Ako zaćutimo i dozvolimo zaborav strašnog stradanja srpskog i drugih naroda, samo zato što su druge vere, običaja i kulture, onda ćemo iznova izgubiti slobodu i postati saučesnici svemu onome što bi moglo da nam se dogodi“, rekao je Momčilo Jović, predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a opštine Crveni Krst.

Pomen žrtvama foto; GP018

Obeležavanju proboja logora prisustvovali su vrhovni rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel, predsednik Skupštine Niša, predsednici opštine, pripadnici vojske i policije, potomci stradalih, pripadnici romske i jevrejske zajednice.

Dragana Sotirovski foto; GP018

„Ovo mesto je svedok da je privrženost idealima jača od prirodnog instinkta ili nagona za životom. Juriš bosih, golih i izmučenih zatvorenika na žice, na kojima je ostalo njih 42, a 105 se domoglo Vinika, bila je, i zanavek ostala, poruka pokolenjima. Najveća sreća su nezavisnost i sloboda. Ovaj logor je naša velika rana, velika i večna opomena o mržnji ljudskom uništavanju koje se rađa iz pohlepe, zavisti, kukavičluka i straha. Mržnja posejana ovde 40-ih godina prošlog veka zapravo je produkt nepotpunog uma i prostote“, poručila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

Ona je dodala da imena Branko Bjegović i Milka Protić nisu danas samo imena naselja, kao ni ulice Anete Andrejević, Nade Tomić, Zdravke Vučković, već da su to opomene da zastanemo na trenutak i da se prisetimo njihovih herojstava.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde