Nova medijska strategija – bez regionalnih servisa i upliva države u medije

Gradski Portal 018 – 23.02.2019

Radna verzija nacrta Medijske strategije bila je predmet razmatranja na okruglom stolu koji je održan u Nišu a koja je okupila veliki broj medijskih poslenika, vlasnika medijskih kuća i novinara.

Većina smarta da je  nova strategija u mnogome bolja od prethodne ali ima i mišljenja da forsira interese samo jedne medijske grupacije, jer ne predviđa mogućnost da država  ostane u vlasništvu pojedinih medija niti postojanje regionalnih i lokalnih servisa.

Položaj novinara, njihova zaštita,  medijska pismenost i digitalne kompetencije, digitalno “opismenjavanje” novinara kako bi se internet koristio kao adekvatan “alat”, su tačke koje su novim Nacrtom Strategije razvoja medija unapređene u odnosu na prethodni dokument , ali postoji još prostora za dopune koje bi trebalo da doprinesu da finalna verzija dokumenta o kojoj će se izjasniti Vlada Srbije. Strategija treba da bude potpuno u interesu medijskih poslenika rečano je na tribini koja je održana u Nišu

Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, predsednik Radne grupe za izradu Strategije, istakao je da aktuelni predlog dopunjuje uočene manjkavosti prethodnog dokumenta.

 “Preciziran je položaj i zaštita novinara, jer nam je posebno važno da bezbednost novinara podignemo na viši nivo. Medijske slobode su usklađene sa standardima Evropske unije, ali u segmentima u kojima smo uočili nedostatke u praksi, trudili smo se da i to poboljšamoOvaj nacrt na bolji način precizira i način poštovanja zakonskih, pa i kaznenih, odredbi u medijskom sektoru” rekao je Stojanović.

Stojanović je rekao da je do sada stiglo šest primedbi na sadržaj Nacrta medijske strategije i podsetio da gradjani mogu da šalju svoje primedbe elektronskim putem ili da ih predaju neposredno na javnim raspravama.

 Primedbe su se  odnosile na  preciznije definisanje statusa internet-medija, odnosno medija civilnog sektora, i njihovu transparetnost u finansiranju, statusa medija od nacionalnog značaja, državnog učešća u vlasništvu, koncentracije medija u rukama jednog vlasnika, kao i to što nacrt, bar za sada, ne predviđa javne regionalne medijske servise.

Predsednica Društva novinara Niša Danijela Ivanković rekla je na javnoj raspravi da to udruženje ima nekoliko primedbi na sadržinu Nacrta Medijske strategije, a pre svega je protiv toga da taj dokument omogući da mediji civilnog sektora budu u povlašćenom položaju.

 “Protivimo se tome da mediji civilnog sektora imaju povlašćeniji status i da kao sada ne plaćaju obaveze Regulatornom telu za elektronske medije Takođe, želimo da se jasno vide svi donatori medija, pa i strani, da sve bude transparentno, kako za klasične medije, tako i za medije civilnog sektora”, navela je predsednica niškog novinarskog udruženja.

Oko pitanja da li je dovoljno jedno ili treba da postoje više samoreguatornih tela bilo je dosta diskusije.

Danijela Ivanković se zalagala za formiranje više samoregulatornih tela, pošto, kako je rekla, postojeći Savet za štampu ne „pokriva“ elektronske medije.

Zoran Sekulić iz Asocijacija medija smatra i zalaže se  za medijski pluralizam, ali da je novinarski kodeks samo jedan, i da se on ne može različito tumačiti od strane različitih samoregulatornih tela. 

Tanja Maksić, članica Radne grupe. rekla je da se ne slažem  sa “povratkom” države u vlasnisničku strukturu medija, kao i sa mogućnošću velike “medijske koncentracije” jednog vlasnika, posebno u slučaju kablovskih operatera.  

Isto mišljenje imao je i Nikola Panić predstavnik Udruženja radio stanica Srbije (RAB). On je izjavio  da predstavnici RAB-a smatraju da država ne treba ponovo da ulazi u medije i da nova Medijska strategija ne treba da predvidi formiranje regionalnih javnih servisa.

“ Ako je država već jednom izašla iz medija, nema potrebe da se vraća. Postoje servisi i na regionalnom i na lokalnom nivou koji kvalitetno rade posao informisanja građana u lokalnoj jedinici gde se nalaze”, rekao je Panić –

On je tražio sve radio-stanice imaju “jednak tretman”.  

„Mišljenja smo i da postoji dosta problema u vezi medija na internetu i tražimo da budu ravnopravni sa ostalim medijima, posebno kada se radi o finansiranju“, izjavio je Panić,  koji kaže da  mnogi internet portali nevladinog sektora zlopotrebljavaju mogućnost koja im je data. Stvaraju nelojalnu konkurenciju medijima jer se na konkursima pojavljuju ravnopravno sa ostalim portalima koji rade “365 dana u godini “, dobijaju sredstva za znatno manji i sporadičan  rad. Traži da i ovi mediji plaćaju obaveze prema državi, imaju zaposlene i izvršavaju obaveze po principima komercijalnih medija.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je veoma važno  što je u Medijsku strategiju ušao socijalni dijalog, jer je Srbija jedina zemlja u kojoj ne postoji poslodavačka organizacija koja treba da koordinira potpisivanjem granskog kolektivnog ugovora koji će štititi prava novinara i svih zaposlenih u medijskoj delatnosti.

“Važno je što ova medijska strategija predviđa dijalog sindikata i poslovodstva, koji treba da rezultira potpisivanjem kolektivnih ugovora.

Ona je izrazila nezadovoljstvo time što predlog medijske strategije ne sadrži mogućnost osnivanja javnih regionalnih servisa

“Želeli smo i regionalne medijske servise, ali taj predlog nije obuhvaćen Strategijom”, istakla je Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije.

Ona je dodala da je stav Sindikata novinara da država može da zadrži vlasništvo u dnevnim listovima Politika i Večernje novosti, a da treba da se pronadje zakonsko rešenje da Tanjug opstane.

Na ovu temu  govorio je i Nino Brajović, predstavnik Udruženja novinara Srbije.

“Postoji ideja da Tanjug bude javni medijski servis, sa mešovitim vlasništvom, u kojem se plate zaposlenih ne bi isplaćivale iz republičkog budžeta. Predlog za “Politiku” je da osim polovine privatnog vlasništva, drugu polovinu ima fondacija, sa predstavnicima institucija od nacionalne važnosti, poput Akademije nauka”, predložio je Brajović koji je potencirao da je da je Tanjug medijska kuća koja ima dobro mesto na tržištu.

O dokumentu će se raspravljati  i na okruglim stolovima  u Čačku i Beogradu, do 1. marta  a nakon toga biće formirana interresorna radna grupa koja će uraditi izveštaj o javnoj raspravi i o tome šta je od predloga i sugestija prihvaćeno, a šta  odbačeno.

„Posle toga dolazi do uobličavanja samog dokumenta i slanja resornim ministarstvima koja će dati svoje primedbe. Strategija će potom biti upućena Vladi na usvajanje pošto ne postoji obaveza da je usvaja Skupština Srbije“, izjavio je Stojanović na javnoj raspravi o strategiji održanoj u niškoj Skupštini grada.

Očekuje se da ovaj dokument dobije finalnu verziju i bude upućen Vladi do kraja aprila.