„U protekloj 2020. godini Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu ostvario je do sada najveći uspeh i prema poslednjem i još uvek aktuelnom akademskom rangiranju svetskih univerziteta – Šangajska lista za 2020. godinu – našao se između 101. i 150. mesta
*Sa ovim značajnim uspehom niški Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja postao je apsolutno najbolji fakultet sporta u Srbiji i jedan od vodećih fakulteta u regionu Jugoistočne Evrope
Svake godine krajem leta u akademskim krugovima iznova postane aktuelna tema Šangajska lista i pozicija univerziteta i fakulteta na ovoj prestižnoj listi. I ove godine novinski članci, tekstovi na internet portalima i vesti u medijima obaveštavali su o aktuelnoj listi za 2021. godinu. Vest o padu rejtinga Beogradskog univerziteta i njegovom ispadanju sa Šangajske liste koja obuhvata 500 najboljih svetskih univerziteta zabrinula je akademsku javnost u Srbiji i ukazala na činjenicu da bi možda nešto trebalo menjati u radu univerziteta kako bi se ponovo vratio u društvo najboljih. Da Univerzitet u Beogradu poseduje kvalitet potvrđuje činjenica da je na Šangajskoj listi svoju poziciju među 500 svetskih univerziteta imao punih osam godina od 2012. do 2020. godine.
Ime Šangajske liste se često pominje u javnosti ali ovog puta se povezuje sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, mada, mora se to priznati, beogradski mediji ssvesno ili nesvesno, možda i zboh manjka informacija, zaobilaze podatak da se ovaj niški fakultet iz godine u godinu penje na “Šangajskoj lestvici” te da se u prošlog godini našao između 101. i 150.mesta u konkurenciji fakulteta i univerziteta sporta ifizičkog vaspitanja.
“Nasuprot padu koji je doživeo Univerzitet u Beogradu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu beleži stalan uspon na Šangajskoj listi. U protekloj 2020. godini ostvario je do sada najveći uspeh i prema poslednjem i još uvek aktuelnom akademskom rangiranju svetskih univerziteta – Šangajska lista za 2020. godinu – našao se između 101. i 150. mesta. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Univerziteta u Nišu se prvi put na Šangajskoj listi našao 2016. godine kada je zauzimao poziciju između 200. i 300. mesta. Istu poziciju je zadržao i naredne 2017. godine da bi se godinu dana kasnije, 2018. godine, našao između 150. i 200. mesta. Najbolja pozicija ostvarena je 2020. godine, a profesori i saradnici Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja sa nestrpljenjem očekuju novu listu koja za oblast sport, fizičko vaspitanje i zdravstvene nauke obično izlazi početkom oktobra”, kaže dr Nenad Stojiljković, vanredni profesor, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerzitet u Nišu.
Šangajska lista se formira na osnovu strogo postavljenih kriterijuma koje univerziteti i fakulteti moraju da ispune.
“U postupak ocenjivanja ulaze oni univerziteti i fakulteti koji u svom sastavu imaju departmane za sport i fizičko vaspitanje što je prvi uslov za rangiranje. Potom se u obzir uzima ukupan broj objavljenih naučnih radova koji su indeksirani u bazi prestižnih međunarodnih časopisa poznatijoj pod nazivom Web of Science. Sledeća stavka je ukupan broja citata objavljenih radova, zatim broj citata po svakom pojedinačnom radu, kao i ukupan broj radova objavljenih u najboljih 25 odsto časopisa u svetskoj bazi Web of Science. Na kraju se izračunava i procenat objavljenih radova nastalih u saradnji sa autorima iz inostranstva čime se vrednuje internacionalnost radova i saradnja sa kolegama iz inostranstva”, ističe dr Nenad Stojiljković.
Kada se pogleda Šangajska lista za oblast sporta i fizičkog vaspitanja uočljiva je dominacija skandinavskih fakulteta sporta.
“Prvi na rang listi je fakultet Univerziteta u Kopenhagenu (Danska), dok drugu poziciju zauzima fakultet sporta iz Osla (Norveška). U prvih deset se nalazi i još jedan fakultet iz Danske (University of Southern Denmark) koji zauzima sedmu poziciju, kao i fakultet sporta Univerziteta u Jivaskili (Finska). Ako bismo pogledali grupu fakulteta od 101. do 150. mesta gde se nalazi i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu videli bismo da se radi o fakultetima iz veoma razvijenih zemalja kao što su Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Švajcarska, Novi Zeland, Australija, Kanada, Japan, Švedska, Francuska, Španija, Italija, Grčka. Jedini fakultet sa prostora nekadašnje Jugoslavije je Kineziološki fakultet Univerziteta u Zagrebu koji deli istu poziciju sa niškim fakultetom sporta”, objašnjava dr Nenad Stojiljković.
Sa ovim značajnim uspehom niški Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja postao je apsolutno najbolji fakultet sporta u Srbiji i jedan od vodećih fakulteta u regionu Jugoistočne Evrope. Naime, niški fakultet je jedini iz Srbije koji se nalazi na Šangajskoj rang listi. Ovom prilikom valja napomenuti da je Fakultet sporta i
fizičkog vaspitanja iz Niša 2016. godine bio prva institucija niškog Univerziteta i jedini fakultet sporta iz Srbije koji se našao na najprestižnijoj akademskoj listi.
“Uspeh Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja predstavlja ogroman uspeh Univerziteta u Nišu čiji je on integralni član. Akademski svet iz inostranstva uz ime fakulteta sporta jasno vidi i ime Univerziteta u Nišu percipirajući ga kao značajnu naučnu instituciju u ovom delu Evrope. Nadamo se da će ovaj uspeh biti motiv i ostalim fakultetima Univerziteta u Nišu da vrednije rade i da podignu kvalitet svoje naučno-istraživačke delatnosti stremeći ka zajedničkom cilju – da Univerzitet u Nišu svrstamo u grupu najboljih svetskih univerziteta”, ističe dr Nenad Stoiljković.
Profesor dr Nenad Stoiljković ovaj uspeh poredi sa Ligom šampiona.
“Ako ste u Ligi šampiona vi ste u elitnom društvu. Oni koji nisu u Ligi oni igraju nacionalne lige. Tako je i sa nama, postoje nacionalni časopisi koji nemaju faktor sve dok oni ne postanu interesantni najboljim časopisima pa oni počnu da citiraju te radove. Sa druge strane fakultet ima dosta benefita koje mu donosi pozicija na Šangajskoj listi. Svake godine Evropska fondacija raspisuje programe za akademsku zajednicu a jedan od najvažnijih je Erazmus program. Mi smo na nedavnom konkrsu imali 7 prijava, da li će proći i koliko videćmo iduće godine. Nikada kao do sada strani fakulteti nisu bili zainteresovani za sradanju sa nama. Sa druge strane i mi imamo određenu odgovornosti da se zadržimo na ovom mestu. Otuda stalno podstičemo naše mlađe kolege da objavljuju radove u najrenomiranijim časopisima. Šangajska lista jeste podsticaj jer se kod nas stvorila atmopsfera da se nadmećemo sa drugim fakultteima što je dobro, a to isto važi i za mlađe kolege. To je zdrav rivalitet jer vodi ka napredovanju”, dodaje naš sagovornik.
Ono što dr Nenad Stoiljković posebno ističe to je podatak da Fakultet uspeva da se rangira visoko na ovoj svetskoj prestižnoj listi i pored problema sa kojima se suočava.
“Pronašli smo polje gde možemo da budemo bolji. Sa boljom infrastrukturom sa adekvatnim prostorom za testiranje i sprovođenje trenižnih procesa sa sportistima, sa decom sa osobama sa invaliditetom, imali bi smo više podataka za radove sa kojima bismo učestvovali na svetskim konferencijama i koje bi smo objavljivali u za to predvišenim časopisima. Mi znamo šta rade naše kolege recimo iz Osla. I mi znamo to da uradimo ali nam nedostaje infrastruktura. Tako se opredeljujemo za radove koje je moguće sprovesti u skromnim uslovima koje mi imamo”, zaključuje dr Nenad Stoiljković.
Fakultet je iznedrio više reprezentativaca u više sportova, ali se čini da je odnos društva prema njima malo drugačiji nego u drugim zemljama.
“Mislim da se radi o našem mentalitetu. Kritičnost prema našim sportistima i potreba da oni budu prepoznati u inostranstvu da bi smo ih i mi vrednovali. To je ona stara, da bi se dokazao svojima moram da budem uspešan među tuđima. Osim toga, sport je postao komercijalna kategorija. Očekuje se da učesnici u sportu zarađuju. Na našim prostorima to je socijalna komponenta. Ne može da se živi od sporta. Takođe, mi nemamo sportske klubove u kojima sportisti redovno treniraju ali rade i nešto drugo U Skandinavskim zemljama vi imate sportiste koji rade u firmama i ozbiljno se bave amaterskim sportom. Oni plaćaju članarine, klubovi imaju promotivne majice, kape, dresove i tako obezbeđuju sredstva. Kod nas toga nema zato što nemamo klubove koji su veliki brendovi koji bi mogli da donesu neka značajnija sredstva”, ističe dr Nenad Stoiljković.
Smatra da je potrebno povećati svest o značaju fizičke aktvnosti za zdravlje pojedinaca ali i nacije, a koja je u ovom trenutku na niskom nivou. Nemamoo dovoljno ni terena za rekreativan sport, a one koje imamo često su zapušteni in e čuvaju se na pravi način.
“Jednim delom smo i mi sami krivi za to, nastavnici fizičkog vaspitanja, treneri i mi koji školujemo taj kadar.To možemo da promenimo povaćanjem svesti o značaju fizičke aktivnosti. Kao što svakog jutra peremo zube, tako mora da nam postane navika da vežbamo, da odemo tri puta nedeljno na neku fizičku aktivnost. Tako bi porasla i svest o tome da se čuva i ono malo terena koje imamo. Tako se razvija i kultura bavljanja sportom i kultura očuvanja terena”, dodaje Stoiljković.
Ističe i da je zarad boljeg zdravlja nacije potrebno vratiti fizičko vaspitanje u prva 4 razreda osnovne škole zato što učitelji i učiteljice nisu dovoljno edukovani za ove časove.
“Oni rade izuzetan posao, roditelji njima poveravaju svoju decu koja u školi provedu nekoliko sati svakog dana i to traje 4 godine. To znači da mi imamo poverenje u njih. Međutim, oni ne mogu baš sve da znaju. Nastava fizičkog vaspitanja je specifična i nastavnici fizičkog moraju da se spuste da rade sa nižim razredima i da pomognu učiteljima. Deci je to sada potrebno. U odeljenjima je sve više gojazne dece kojima je potreba pomoć profesora fizičkog vaspitanja”, kaže dr Nenad Stoiljković.
Budućnost studenata koji na ovom fakultetu završavaju osnovne i master akademske studije prema njegovim rečima ne mora da bude neizvesna.
“Svi nas doživljavaju kao fakultet na kome se trči i igra lopta. Naš svršeni student može da očekuje dobru budućnost jer je potreba u čitavom svetu za nastavnicima fizičkog vaspitanja, ličnih trenera, fitnes trenera velika. Jedan broj studenata se usmeravaju na tu stranu. To nam daje nadu da nećemo izgubiti studente i jer nakon završetka studija mogu da rade bilo gde u svetu. Veliki broj radi na
Bliskom istoku, u Kini i oni su zadovoljni. To je univerzalna struka”, zaključuje dr Nenad Stoiljković.
