Gradski Portal 018 – 13.11.2018
Novinar – Emilija Ostijić Kaculj
Fizičko nasilje i dalje je najzastupljeniji vid nasilja u porodici – zaključak je istraživanja prakse sudova u procesuiranju krivičnih dela nasilja u porodici, objavljeni u publikaciji Krivično delo nasilja u porodici u sudskoj praksi – nove tendencije i izazovi koja je danas predstavljena u Media reform centru u Nišu. O istraživanju su govorile autorke dr Nevena Petrušić, dr Vida Vilić i dr Natalija Žunić, profesorke na Pravnom fakultetu u Nišu.
Ovo Istraživanje se odnosi na pravosnažno okončane postupke koji su pokrenuti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u periodu 2014. Do 2015. Predmet analize bila su 50 predmeta iz Beograda i po 25 iz Niša i Novog Sada
“ U sudskim presudama koje su bile predmet posmatranja preovladava osnovni oblik nasilja u porodici, što je u neku ruku pomak u odnosu na ranije istraživanje iz 2007, godine kada su krivična dela nasilja u porodici uglavnom bila drugačije obojena brutalnošču. Sada pored osnovnog oblika nasilja u porodici ima dosta oblika nasilja prema malolednim licima, takoreći deci, tako da to spada u kvalifikovani teži oblik krivičnog dela” rekla je dr Vida Vilić koja je deo tima koji je radio istraživanje
Ona je kazala da je najzastupljenije fizičko nasilje koje se uglavnom javlja samostalno . Oko 16 procenata je ovo nasilje kombinovano sa psihičkim nasiljem. Za psihičko nasilje žrtve uglavnom ne podnose prijave i tužbe.
“ Psihičko nasilje kao posledica modernih tehnologija u današnje vreme vrši se SMS porukama i nadzorom elektronske pošte i različitim pretnjama, kao da će se ugroziti život i telo bliskog člana porodice, pretnjama na nanošenje zla” rekla je dr Vilić.
Način izvršenja svodilili su se na udarce rukama i pesnicama po licu i glavi, pretnje noževima , držanje noža ispod vrata, čupanje i ujedanje.
Dr Vilić objašnjava da je najčešći motiv nasilja u porodici ljubomora, mada ima i osvete i nerešenih pitanja bračne tekovine.
Zaključak ove radne grupe je da žrtve i dalje ne veruju institucijama, jer u slučajevima recidiva, nasilnik se ponovo ne prijavljuje.
Istraživanja su pokazala da su učinioci krivićnog dela nasilja u porodici najčešće muškarci od 33 do 56 godina, sa dvoje ili više dece , srednjeg obrazovanja i najčešće nezaposleni.
“ Ono što nam je bilo alarmantno je da preko 40 posto izvršilaca konzumira alkohol redovno, deset posto su zavisnici opojnih droga a 60 procenata bilo u stanju alkoholisanosti u momentu kada je izvršeno krivično delo”. Ovo pokazuje da je zavisnost okidač koji dovodi do nasilja.
Izvršioci su uglavnom uračunljivi . Samo dva procenta je bilo neuračunljivh u momentu izvršenja krivičnog dela.
Žrtve krivičnog dela, pokazuju istraživenje , su starosti od 25 do 65 godina ali je broj preko 65 godina bio znatno veliki u odnosu na ranije istraživanje.
Dr Nevena Petrušić zaključuje da se stvari u pogledu ažurnijeg postupanja u sudskim predmetima nasilja u porodici popravljaju ali ni približno onome čemu se teži.
“ Ako bih u jednoj rečenici želela da kažem šta su glavni nalazi pomaka na bolje ima , ali da stanje još uvek nije zadovoljavajuće. Ima pomaka utoliko što se češće izriče mera pritvora , uslovne osude manje nego što ih je bilo u nekom ranijem periodu. Kazne nisu znatno povećane . Mi smo se ovim istraživanjem bavili , praksom krivičnih sudova u procesuiranju krivičnih dela nasilja u porodicama i istraživanje se oslanja metodološki na ranije istraživanje. Posle deset punih godina od kad se mnogo toga dogodilo u Srbiji uključujući i činjeniciu da je ratifikovala takozvanu Istanbulsku konvenciju o sprečavanju nasilja prema ženama i u porodici. Mnogo toga se dogodilo, mnogo edukacija , različitih kampanja koje su vođene. Htele smo da vidimo da li se to odrazilo na rad sudova i da li ima pozitivnih trendova kada je reč o načinu na koji se ova dela procesuiraju.
Suština problema , kada se gledaju uzroci takvih odluka koje se donose, je nerazumevanje samog fenomena nasilja u porodici jer drugi tretman koje ono ima u odnosu na druge oblike kriminaliteta , nesagledavanje opasnosti i nesagledasvanje štetnih posledica koje ono donosi. Mi se u Srbiji moramo baviti uzrocima zbog čega nasilje ima tako široku rasprostranjenost i zbog čega sve ove mere koje preduzimamo na planu kažnjavanja , sprečavanja , pravni instrumenti kojima se služimo , ne daju očekivanje rezultate”, rekla je dr Nevena Petrušić .
Studiju, koju je podržala Misija OEBS-a u Srbiji.
