Marko Ilić je mlad, poslovni čovek. Ima 35 godina, završio je Mašinski fakultet, ali poslovima mašinskog inženjera se nikada nije bavio. Ovaj mladić je svoju fakultetsku diplomu stavio u fioku, prestao da konkuriše za posao i rešio da stvari uzme u svoje ruke i sam pokrene posao. Ono što ga čini posebnim je što je ostavio grad i rešio da novi život počne u selu podno Suve planine, gde je rođena njegova majka, u Tamnjanici ( opština Bela Palanka) i sada živi na relaciji Niš- Tamnjanica.
„U selo moje majke vratio sam se pre dve godine. Sa proizvodnjom zimnice smo krenuli prošle godine, ove godine smo to podigli na viši nivo. Prerađujemo ono što imamo na plantažama“, kaže Marko.
Mada nismo videli plantažu u cvetu , jer je berba prošla, Marko je objasnio da su plantaze koje su ovde i mirisne i ukusne. Gaje se ruže , borovnice, šumske jagode. On otkupljuje cveće i voće i prerađuje u slatka i džemove.
„ Od toga svega pravimo brend koji će ići pod imenom „Tamnjanica eko plantaže“, objašnjava Marko.
Odluku da se bavi proizvodnjom i preradom voća doneo je , kako kaže, na nagovor Ljiljane Petrović, koja je začetnik ideje podizanja plantaža pod lekovitim biljem, voćem i koja je nedavno otvorila i svoju destileriju za proizvodnju eteričnih ulja. Ona je okupila sve one koji su joj verovali i sada uspešno rade, kreiraju svoj brend i oživljavaju selo koje počinje ponovo da živi.
„ Ja sam u ovome video najpre potencijal za zaradu. U ovom poslu vidim svoju budućnost. Njime mogu da se bavim celog života. Pored proizvodnje zimnice, tu je i turizam koji uskoro kreće da se razvija“, kaže Marko.
Marko u ovom kraju, koji je samo 15 kilometara udaljen od Niša ima 15 hektara svog zemljišta. Na pet hektara je zasađena lavanda, lekovito bilje koje se ovde plavi na velikim površinama i koje gaji veći broj ljudi koji su se odlučili da se vrate „ zemlji“ i žive od poljoprivrede.
„Moj prvi izbor je proizvodnja zimnice a sadnja je i gajenje bilja dodatni posao.“
Za sada iz porodice ova posao radi sam uz pomoć radnika .
Prošle godine su ispipavali tržište, a sve što su proizveli prodali su. Kako kaže, to je mala proizvodnja , desetak hiljada malih tegli slatka i džemova.
„ Ove godine prodavaćemo u našim prodajnim mestima u Nišu i Beogradu, ali ćemo da se širimo i dalje“
Marko sa istomišljenicima, prijateljima koji imaju plantaže u blizini, formira zadrugu a onda će konkurisati za podsticajna sredstva.
„Postoje mnogi konkursi za osobe koje su mlađe od 40 godina, koji su se vratili da žive i rade na selu, tako da ću prva sredstva tražiti preko zadruge“.
Njegovi prijatelji, sa kojima formira zadrugu, završili su neke druge škole, bave se marketingom, konsaltingom, ali su kupili plantaže i sada počinju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Sadiće lavandu, smilje, ružu i sve ono što se prerađuje u džemari.
Marko Ilic od jeseni počinje da pravi i slanu zimnicu.
„Prerađivaćemo papriku, pravićemo ajvar“, kaže.
Za radnike se još uvek „snalazi“. Nnema radnika jer u selu nema dovoljno mladih ljudi koji bi mogli da ovo rade, pa radnu snagu angažuje oz drugih sela i obližnje Bele Palanke. U Tamnjanici su uglavnom staračka domaćinstva.
Na pitanje, može li se živeti od posla koji sada rad,i Marko Ilić bez razmišljanja kaže „Može i to pristojno“.
