Naslovna Društvo Da Nišlije dišu čistiji vazduh

Da Nišlije dišu čistiji vazduh

0

Najveći zagađivači vazduha u Nišu su, posebno u zimskim mesecima, individualna ložišta koja za grejanje koriste mazut ili ugalj koji je, definitivno, najveći zagađivač vazduha, ali i gradski saobraćaj, kazala je Ivana Krstić, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine koja je zajedno sa pomočnikom gradonačelnika Niša Goranom Milosavljevićem najavila formiranje Radne grupe za donošenje mera za smanjenje aerozagađenja. 

Radna grupa sastavljena je od 12 stručnjaka iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha Ministarstva za zaštitu životne sredine, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Fakulteta zaštite na radu, Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, Centra za higijenu i humanu ekologiju, Epidemiološke službe Doma zdravlja i Poljoprivrednog foruma.

Jedan od zadataka Radne grupe biće i definisanje kratkoročnih i dugoročnih aktivnosti u cilju smanjivanja zagađenja i izrada strateškog dokumenta „Plan kvaliteta vazduha“.

Neke od kratkoročnih mera bogu biti ograničavanje saobraćaja za vozila sa euro 3 i euro 4 motorima, posebno u zimskim mesecima kao i strogi propisi o ispunjavanju standarda  u pogledu zaštite životne sredine za autobuse gradskog saobraćaja.

U strukturi izvora grejanja, čak je više od 50 odsto individualnih ložišta u zimskom periodu, uglavnom na drva i ugalj.     

Mere Radne grupe biće prvenstveno usperene na ova dva izvora zagađenja, a primera radi, kako ističu stručnjaci, dugoročno rešenje za suzbijanje zagađenja iz individualnih ložišta moglo bi biti širenje gasifikacione mreže.

Ivana Krstić foto: Gp 018

Prema rečima Ivane Krstić, sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine i člana Radne grupe, Niš već osam godina poseduje katastar lokalnih zagađivača na koji se, u međuvremenu, zaboravilo. 

„Mere koje donese Radna grupa biće usmerene prema tim zagađivačima, kao i prema  najvećim izvorima zagađenja, koji dolaze od saobraćaja i korišćenja fosilnih goriva, mazuta i uglja za grejanje. Važno je da donesemo strateški dokument „Plan kvaliteta vazduha“. Kratkoročne mere, pak, znače, između ostalog, i izdavanje uputstava stanovništvu kako da se ponaša u uslovima povećanog zagađenja vazduha“, navela je Ivana Krstić na jučerašnjoj pres ckonferenciji u Gradskoj kući, dodajući da se aerozagađenje meri redovno, a rezultati se objavljuju na sajtu Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Rad na suzbijanju izvora prekomernog aerozagađenja je dugotrajan proces i rezultati ne dolaze „preko noći“, te je zato važno strateško opredeljenje Grada Niša da se uhvati ukoštac sa ovim problemom, a da tema aerozagađenja, prema rečima Gorana Milosavljevića, zamenika gradonačelnika Niša i koordinatora Radne grupe, „bude svakodnevna“, odnosno, da se na njoj kontinuirano radi.

„Za početak, donećemo program smanjenja aerozagađenja, ali moramo razmišljati i unapred, jer će se, primera radi, graditi i nove fabrike u gradu. Imamo i primere dobre prakse u rešavanju problema zagađenja drugih gradova, poput Skoplja i Sarajeva. Uložiću napor da aerozagađenje bude tema o kojoj svakodnevno razmišljamo“, rekao je Milosavljević.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde