U Srbiji od 59 gradova i opština sa daljinskim sistemom grejanja, samo u sedam toplana postoji naplata računa za grejanje po utrošku, što bi, uz dobru izolaciju objekata, moglo značajno da smanji izdatke i troškove građana za grejanje.
U pojedinim toplanama takav obračun funkcioniše probno, za određeni broj korisnika.
Analize su pokazale da grejanje po utrošku može da smanji takozvani varijabilni deo računa, a to je potrošnja toplotne energije i do 30 odsto. Ovakav sistem naplate uobičajen je u evropskim zemljama, a Srbiji je zakonom predviđeno da počne da se primenjuje od 2015. godine.
Po zakonu od 1. januara 2015. godine svako treba da ima svoje kalorimetre i da tačno može da zna koliko potroši energije, odnosno da plati tačno koliko potroši.
Država raspisuje centralni tender za kalorimetre, ali će dalje razvođenje po zgradi zavisiti od kuućnog saveta.
Merači toplote i ventili za stan od 60 kvadrata, koji obično ima pet radijatora, koštaju oko 250 evra, a prema ranijim najavama nadležnih građeni će to moći da otplaćuju uz račune u ratama.
Osim postojećih koje rade po novom sistemu naplate, još oko 20 toplana bi trebalo da pređe na grejanje po utrošku, zahvaljujući programu rehabilitacije toplana koji Vlada Srbije sprovodi sa Nemačkom razvojnom bankom.
Prema podacima resornog ministarstva, očekuje se da će sistem naplate grejanja po utrošku u Srbiji povećati energetsku efikasnost za 20 do 30 odsto, što će smanjiti i zagađenje životne sredine.
