Gradski Portal 018 – 23.06.2019
Koliko su sudovi otvoreni za javnost, pre svega za medije, kakva je komunikacija sa novinarima, izveštavaju li mediji o radu sudova na etički i profesionalan način, o govoru mržnje u medijima, ganicama dozvoljenog komentarisanja sudskih postupaka, kakvi su pritisci na sudije, novinare i kako mogu da se poboljšaju odnosi sudija i medija, i o mnogim drugim pitanjima koje se tiču odnosa sudova i medija , razgovaralo se u Nišu na okruglom stolu kome su prisustvovali predstavnici medija i sudava iz Niša i sa juga Srbije. Okrugli sto, koji je održan u hotelu Tami rezidens organizovali su Vrhovni Kasacioni sud Srbije, OEBS-u Srbiji i Udruženja novinara Srbije.
Opšta konstatacija i zaključak sa ovog skupa je da je odnos i saradnja medija i sudova bolji nego ranije ali mora biti još kvalitetniji i kooperativniji. Sudovi moraju imati proaktivniji pristup a mediji moraju da imaju interes za vladavinu prava i izveštavati u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima.
Biljana Rakić, savetnik za odnose sa javnošću u Vrhovnom rekla je da je veoma važno da taj odnos zasniva na međusobnom i uzajamnom profesionalizmu, nepristrasnosti , nezavisnosti i poštovanju i poverenju.
„Transparentnost je sastavni deo rada i nešto što se u savremenom svetu podrazumeva. Nije dovoljno da radimo dobro nego treba da kažemo i pokažemo da radimo dobro. Mediji su ti koji nam pomažu u tome i zato je veoma važno da se naš odnos zasniva na profesionalizmu. Pravna država nezamisliva je bez vladavine prava i pravne sigurnosti, ali isto tako i bez javnosti rada državnih organa i nosilaca javnih vlasti. Verujemo da će nakon održavanja okruglih stolova, komunikacija između sudova i medija podići na viši nivo i doprineti transparentnijem radu sudova“.
Sa njom se slaže i druga strana – novinari.
Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije i glavni i odgovorni urednik Pištaljke istakao je je da su pravosuđe i novinari u veoma sličnoj situaciji. I jedni i dugi se suoćavaju sa različitim pritiscima a građani nemaju poverenje ni u medije ni u sudstvo.
„Treba da uspostavimo a onda i učvrstimo poverenje između ove dve profesije, kako bismo mogli da građanima približimo ono što radimo i što je bitno za njih. Za građane je važno da imaju sudije koji ne podležu pritiscima, kako od političara tako i od moćnih ljudi, i da imaju novinare i medije koji objektivno izveštavaju o onome što se dešava u našoj sredini, zemlji .“ rekao je Radomirović.
Da bi se postigao kvalitet izveštavanja o radu sudova, kako je rečeno, treba da iz sudova izveštavaju za to obučeni novinari, koji dovoljno poznaju pravo i koji mogu da prate suđenje i da o njima obeveštavaju javnost.
Jedan od zaključaka je i da ekonomska pozicija novinara diktira često način izveštavanja.
„Kako se ekonomaska situacija u zemlji bude poboljšavala ,tada ćemo imati sve više medija i novinara koji će pratiti pravosuđe i moći da daju realnu sliku onoga što se dešava u pravosuđu. Sada na žalost vrlo često imamo situaciju u kojoj neki mediji za nekoga, za nečiji račun , bez ikakvih osnova napadaju sudije, što je jedan od problema o kojima razgovaramo“, dodaje Radomirović „ Stoga je važno da radimo na jačnju položaja novinara u celom društvu . Kada novinar bude jak, ne bude siromašan, ugrožen finansijski , da može da se izbori sa svim vrstama pretnji , uključujući eventualne napad, onda će i odnos sudova prema novinarima biti drugačiji.
Rešenje za kvalitetniju saradnju leži ne samo u jačanju etike profesije novinara, već i u jačanju samoregulatornog tela koje postiji, Saveta za štampu.
Da bi se steklo poverenje u sudstvo ali i olakšalo izveštavanje predlog je da se snimaju sva suđenja i da ti audio snimci budu dostupni javnosti jer bi se tako izbegle različite i pogrešne interpretacije. Na zapadu to postoji i moglo bi da bude uvedeno i u Nišu i u sudovima u Srbiji.
O tome da li je kaznena politika blaga kada treba sankcionisati napade na novinare kaže da do sada nije pravljena neka analiza kako sudovi presuđuju u tim postupcima. Vrlo je mali broj slučajeva koji završi pred dsudom.
„Kao predsednik UNSA znam da većina takvih pritisaka i napada ostane neprijavljena. Pogotovo u manjim sredinama gde su ljudi svesni da su i načelnik policije i tužilac i predsednik sudova povezani, možda čak i prijatelji bliski ,i da novinari koji se suočavaju sa napadima, odustaju ine žele da prijave ono što im se dešava . na tome treba da radimo. Da se ojača infrastruktura koja će pomoći novinarima da se izbore sa pritiscima i napadima. Onda će biti i manje napada i retko će dolaziti do situacije da se ide pred sud, a kad se dođe do suda onda će napad biti rigorozno kažnjen“, kaže Radomirović.
„Dobar i kvalitetan odnos, dobra saradnja pomaže ne samo podizanju ugleda pravosuđa već i ugleda medija. Opšta javnost treba da zna šta to sudovi rade, koja su njihova prava, na koji način ih mogu ostvariti. To se do sada činilo kroz razne forme, putem flajera, otvorenih vrata sudova, sudske prakse koje studenti pravnog fakulteta obavljaju u sudovima. Ali ono što formira javno mnjenje o sudovima je izveštavanje medija“ rekla je Snežana Milošević, zamenica predsednika Apelacionog suda u Nisu, sudija a istovremeno i portparol ovog suda. Ona je objasnila da se sada građani putem sajta mogu upoznati sa tim dokle se stiglo sa njihovim postupkom, što je jedan vid „otvaranja sudova ka javnosti“, ali mediji izveštavaju javnost zainteresovanau za određene postupke.
Obaveza sudova je, kako je rekla Snežana Milošević da novinarima u dobroj komunikaciji daju prave, blagovremene i tačne informacije uz očekivanu objektivnost izveštavanja.
U ime misije OEBSA u Srbiji na današnjem skupu govorio je Miroslav Janković. On je rekao da OEBS podržava sve inicijative koje podstiču konstruktivni dijalog i koje imaju za cilj da dodaju vrednost fundamentalnj i potrebnoj interakciji sudova i medija.
Miroslav Janković, je rekao da odnos sudova i medije „nije uvek prijatan“ ali da „uprkos tome slobodna štampa i nezavisno sudstvo moraju moraju zajedno da rade na stvaranju društva koje se zalaže za vladavinu prava“.
Na skupu su govorili Vanja Rodić, viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda i Moma Ilić, novinar, sudija Kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić, Irena Garčević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i Marija Vukasović iz Nezavisnog udruženje novinara Srbije.
Ovo je treći okrugli sto na kome se razgovaralo odnosu sudova i medija. Plan je da se održe okrugli stolovi u sva četiri mesta u kome rade Apelacioni sudovi.
