Gradski Portal 018 – 08.03.2019
Spas za pacijente koji čekaju na transplantaciju organa je humanost drugih. Dvadesetdvogodišnja Jelena Golubović iz Niša jedna je od pacijentkinja kojoj je izvršena transplantacija jetre. Dve godine je čekala da dobije jetru nadajući se boljem i kvalitetnijem životu. Njena nada se ispunila, a njen život je nakontoga postao kvalitetniji.
Posvetila se ostvarivanju svojih želja i snova. Nastavila je da živi životom koji je u jednom trenutku zaustavljen kada joj je dijagnosticirana autonomni hepatitis. Bilo je to 2015.godine.
„Kada sam dobila novu jetru posvetila sam se sebi i nastavila da živim kao i svi moji vršnjaci. Odlučila sam da se prekvalifikujem.Završila sam trgovinsku školu, ali sam tokom bolesti shvatila da želim da budem medicinska sestra i da pomažem drugima kao što su drugi pomagali meni“, rekla je Jelena na tribini koja je održana u Kliničkom centru Niš u organizaciji Udruženja „Zajedno za novi život“ iz Beograda.
Slavica Obradović ima četrdesetpet godina i njena je priča nešto drugačija. Ona za razliku od Jelene još čeka na transplantaciju jetre. Veruje u taj trenutak. „Na listi sam četiri godine. Do sada sam tri puta pozivana i tri puta vraćana jer nisam bila kandidat tog trenutka za transplantaciju. Bilo je urgentnijih pacijenata od mene tako da su oni dobili jetru. Moja dijagnoza je autoimuna bolest tip 1 u stadijumu ciroze jetre. To je genetsko oboljenje . Nisam ničim doprinela da obolim,jednostavno sam bolest nasledila. Bolest me je sprečila u svemu, u svim planovima.Odrekla sam se svega, bez društvenog života sam, život se sveo samo na boravak u kući pa je to nekada bilo teško. Dijagnoza mi je konstantovana kada mi je bilo 24 godine“, kaže Slavica Obradović.
I pored svih problema, kaže ona, uspela je da postane majka i jedina joj je želja da posmatra svoje dete kako odrasta i da ga prati u tome. Nada se da će dobiti jetru. Član je Udruženja „Zajedno za novi život“.
„Kao udruženje se borimo da objasnimo ljudima da to može svakom da se desi. Jednog se jutra probudite i život vam se okrene naglavačke kao što se desilo meni. Jedini spas za nas koji smo na listama za transplantaciju je načija humanost. Neko ko želi kada izgubi voljenu osobu da pomogne drugume koji može da izgubi život, a može da ga nastavi“, kaže Slavica.
“Značaj transplatacije i doniranje organa” naziv je tribine koja je održana u KC Niš, a cilj je bio da se u javnosti poveća svest o značaju transplantacije i doniranju organa. Prema rečima Mladena Todića, predsednika Udruženja „Zajedno za novi život“ do sada su ovakve tribine održane u nekoliko gradova u Srbiji.
„ Prevashodni cilj nam je da podignemo svest kod ljudi o značaju transplantacije i doniranju organa i da otklonimo sve predrasude u strahove koji vladaju na tu temu. Smatramo da je direktan kontakt ljudi sa nama, pacijentima koji smo prošli kroz transplantaciju i bolest za koju je jedini lek transplantacija, način da se promeni njihova svest o doniranju organa. U tom direktnom kontaktu prenosimo svoje iskustvo verujući da će tako ljudi shvatiti da to može svakome da se desi“, naglašava Todić.
Tribini je prisustvovala i dr Mirjana Radisavljević, koordinator za transplantaciju jetre Kliničkog centra u Nišu koji je i deo Republičkog tima za transplantaciju.
„Na republičkoj listi za trensplataciju jetre čeka 10 pacijenata iz južne i jugoistočne Srbije, a u toku ove godine biće upućeno još 15 pacijenata iz ovog kraja na transplataciju jetre u u Klinički centar Srbije. Pomaka ima jer smo za godinu dana izvršili 18 transplantacija što smo ranije radili za tri do četiri godine“, kaže dr Mirjana Radisavljević.
Prema rečima dr Mirjane Radisavljević danas se na listi nalaze desetak pacijenata koji čikaju na transplantaciju. Troje pacijenata je uspešno transplanirano i oni su svedoci koliko je njihov život sada promenjen. Ona dodaje da poslednjih godina ima pomaka i u ovom pogledu. Za godinu dana urađeno je 18 transplantacija jetre što je ranije rađeno za tri ili četiri godine. Osim za jetru čeka se transplantacija bubrega, srca, pluća.
„Što se tiče donora situacija mora biti bolja i u tom smislu očekujemo pomoć medija. Izmena zakona će nam sigurno pomoći, ali ulaga javnosti i svih institucija je da podstaknu donorstvo. Predrasude postoje, ali se svest o transplantaciji može proširiti“, kaže Radisavljević.
Na novi organ pacijenti čekaju duže nego u zemljama Evropske unije, ali je dužina čekanja definisana samo medicinskim kriterijumima koji podrazumevaju određenu procenu koliko pacijent može da bude na listi, a kada organ dođe dobija ga onaj kome je najpotrebniji.
Tim za transplantaciju veliku podršku ima i od strane regionalnih centara gde rade obučeni lekari koji na dnevnom nivou mogu da prepoznaju pacijente za transplantaciju. Ove godine će biti pripremljeno još petnaestak pacijenata koji su upućeni iz Niša i regionalnih cenatra.
