Gradski Portal 018 – 08.11.2018 Novinar – Emilija Ostijić Kaculj
Svakog meseca sa juga Srbije putem pretplate Radio televiziji Srbije ode preko 82.500.000 dinara. Šta za taj novac građani juga Srbije dobijaju, da li je jug Srbije dovoljno zastupljen na programima RTSa , koliko je na javnom servisu prepoznat javni interes građana sa ovog regiona i mnoga druga pitanja – bila su predmet istraživanja u okviru projekta “ Šta građani juga srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a”.
Podaci do kojih se došlo predstavljeni su u publikaciji koju je uradio prof. dr Zoran Jovanović sa Filozofskog fakulteta i koja je predstavljena na ovom fakultetu.
Na tribinama u Nišu bilo je reči o potrebama i mogućnostima za veću zastupljenost tema od interesa građana juga Srbije zarad ostvarivanja prava na informisanost. U cilju što svrsishodnije diskusije i iznalaženja najboljih rešenja, u razgovoru su učestvovati predstavnici medija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, donosilaca odluka i građani.
O ovoj temi govorili su prof. dr Zoran Jovanović, autor publikacije, doc. dr Jelena Vučković, profesorka Medijskog prava na univerzitetima u Nišu i Kragujevcu, Danijel Dašić, predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Zorica Miladinović, dopisnica lista Danas
Od 735 analiziranih priloga emitovanih u centralnoj informativnoj emissiji RTSa Dnevnik samo 5,4 posto informacija , odnosno 40 priloga bilo je sa juga Srbije, dok se 45,5 posto odnosilo na Beograd. Najveći broj sagovornika bilo je iz Beograda 39,9 dok je sa juga govorilo njih 86, što predstavlja 6,4 posto.
Odnos centralizacije je i ovde vidljiv.
“ Rezultati publikacije su očekivani. Ovakva istraživanja su i ranije rađena . Mi smo ova istraživanja ponovili. Ispitano je 1000 građana sa juga Srbije, iz Vranja, Pitota, Leskovca i Niša. Na osnovu rezultata koje smo dobili možemo reći da nas neće zadiviti. Ono što je nama važno, otvaraju veoma jasno i dobro vrata za dijalog . Iz tih rezultata može da se vidičime su građani nezadovoljni . Pre svega nezadovoljni su time što su teme koje su od životne važnosti i značaja za njih veoma malo zastupljene i često su teme koje su eksponiraju političke, ili teme o izgradnji , ili o skandalima kriminalu i slično”, kaže dr Zoran Jovanović, auor punlikacije “ Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTSa
Građani juga Rbije ne dobijaju dovoljno informacija za novac kolju ulažu u javni servis smatra i Danijel Dašić , programski direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
“ Nekada smo imali Radio Beograd i televiziju Beograd koji su pokrivali više tema i događanja širom Srbije nego što sada radi Radio televizija Srbije. Građani Niša i juga Srbije se pitaju zašto daju mesecno 82 ipo miliona dinara za pretplatu. Imaju osećaj da ne dobijaju natrag dovoljan nivo informacija koji bi bio adekvatan tom uloženom novcu . Vrlo jednostavna analiza pokazuje da je samo nekih pet procenata informativnih i ostalih emisija na RTSu pokriva teme od značaja za građane juga Srbije. To pokrivanje je uglavnom vezano za posete zvaničnika , nekih događaja koji u na nivou tragedije ili karakterističnih dešavanja, što nije svakodnevni žovot u ovom regionu”, rekao je Dašić.
O tome ima li mogućnosti da se stvari pokrenu na bolje i šta u tom pravcu treba uraditi Dašić smatra :
“ Za početak da ljudi budu svesni da izdvajaju novac , da je to javni servis , da je potrebno da se javni servis bavi svim temama . Svi smo pomalo zaboravili i vremenom izgubili osećaj da je jednog dana pre sedam, osam godina pokrenuta “Kragujevačka inicijativa “ gde je sama Vlada stala iza toga da postoje regionalni servisi jer postoje tehničke mogućnosti u okviru nove digitalizacije i da mogu svi regioni da imaju svoj serviskoji bi se bavio temama od značaja za stanovnike tih regiona”, smatra Danijel Dašić, programski direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju
“Predlozi su da se više ljudi sa juga Srbije uključi ne samo u rad RTSa nego u organe koji su vezani za medijski servis , za medije i informacije” , smatra prof Zoran Jovanović koji kaže “Da su mediji lakmus papir jer pokazuju kakvo je stanje u društvu”.
Formiranje regionalnih javnih servisa po ugledu na Bi Bi Si rešilo bi nedovoljnu zastupljenost juga Srbije na javnom medijskom servisu smatraju učesnici tribine „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a. To bi uticalo na ostvarivanje prava građana na informisanje.
Cilj ove tribine, kako navode organizatori, jeste da kroz debatu sa građanima, medijskom strukom i akademskom zajednicom zajedno dođu do načina na koji mogu da dopirnesu da javni interes, u ovom slučaju građana juga Srbije, bude ostvaren u što većoj meri na Javnom medijskom servisu.
Zakoni su dobri, smatra docentkinja dr Jelena Vučković, ali se problem nalazi u nesrazmernosti propisa i prakse, i činjenice da se sam RTS percipira kao državna televizija.
„Nemojte da dozvolite da neko mišljenje koje se stalno ponavlja preko medija i postaje uvreženo – postane i vaše, iako je suprotno činjenicama“, poručio je Dašić.
Rešenje u vezi sa javnim medijskim servisom mora da bude sistemsko kazala je dopisnica dnevnog lista Danas iz Niša Zorica Miladinović koja dodaje da centralizacija nije vidljiva samo na RTS-u, već u svim nacionalnim medijima.
Asistent na Departmanu za Komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Velibor Petković smatra da RTS ne izveštava čak ni u interesu građana i građanki Beograda, već da samo prenosi ono što političari na vlasti poručuju.
Upravnica Centra za medijska istraživanja profesorka doktorka Marija Vujović je zaključila da je generalni zaključak monitoringa i ankete da građani juga Srbije smatraju da RTS ne prepoznaje javni interes ovog dela zemlje i da ne ostvaruje interes građana i građanki koji ovde žive. Nadam se da će se to promeniti i da će ovo istraživanje imati uticaj na to.
Ovakve tribine , razgovori sa građankama i građanima, kao i predstavljanje publikacije održaće se i u Pirotu, Leskovcu i Vranju a potom će se preporuke predočiti Upravnom odboru i Programskom savetu.
Projekat je realizovao Media i reform centar Niš u saradnji sa Departmanom za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalom koalicijom za decentralizaciju Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo.
