Gradski Portal 018 – 14.02.2019
U poslednje vreme žene se često tretiraju na uvredljiv način, relativizuje se i degradira njihova uloga u javnoj sferi a prema ženama se ophodi na nedopustiv način. Ovakav tretman žena u javnom diskursu sve je intenzivniji, posledice su brojne, a sankcije često izostaju. O tome ko je odgovoran za verbalno nasilje nad ženama u javnoj sferi, da li su žene izloženije verbalnom nasilju nego muškarci, kako suzbiti neprijatnosti koje žene trpe zbog svog javnog delovanja i ima li pomaka u suzbijanju verbalnog nasilja nad njima i seksizma u javnoj sferirazgovaralo se u Media reform centru u Nišu. O ovoj temi govorile su dr Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti, poverenica Unije žena Gradskog odbora Srpske napredne stranke i novinarka Sity radija
Dr Nevena Petrućić
Dr Nevena Petrućić smatra da vređanje i nasilje koje se vrši u medijskom javnom prostoru „specifičan vid psihičkog nasilja prema ženam. To omalovažavanje žena je specifičan vid psihičkog nasilja nad ženama“ kaže Petrušič koja smatra da su i drugi oblici nasilja nad ženama takođe rasprostranjeni u Srbiji.
„Omalovažavanje i vređanja žena je demonstracija najstrašnije vrste seksizma. Posebno brine što su ovoj vrsti nasilja izložene žene u politici , koje obavljaju javne funkcije i to je loša poruka mladim ženama koje bi možda razmišljale o tome da jednog dana počnu da se bave politikom, kandiduju se za neka mesta. Ako znaju da to podrazumeva da će na ovaj način biti izložene strašnoj torturi, omalovažavanju , možda će ih to i odvratiti. Naše društvo želi da mlade ljude , mlade žene ohrabrimo da uđu u javni prostor, da mogu da cirkulišu interese žena i muškaraca u društvu različitih slojeva i da kreiramo politike koje vode boljitku društva, koje znače bolji život za sve slojeve stanovništva“, konstatuje Petrušić.
Ona podseća da je ovo vređanje „ s jedne strane povreda individualnih prava na najstrašniji način a s druge strane nešto što obeshrabruje žene da uđu u politiku i javni prostor i da se bore za svoje mesto koje im obezbeđuje uticaj na javne politike“.
Sa njom se slaže i Svetlana Milijić koja kaže da se u poslednje vreme u velikoj meri i na najgrublji način pojedinci ophode prema ženama i da se iznose razne uvrede.
„To je nedopustivo u jednom građanskom društvu, u jednoj demokratskoj državi. Svaka žena koja se bavi nekim javnim radom se jako loše oseća, jer ta uvreda nije izrečena samo toj osobi, nego svima nama koji ne mislimo isto kao što misle oni koji vređaju“ .
Svetlana Milijić
Svetlana Milijić uzroke vidi u neslaganju u političkim stavovima vezujući uvrede žena za imena lidera opozicionih lidera Đilasa i Obradovića i Sergeja Trifunovića. Pritom kaže da je nedopustivo da mržnja produbljuje nasilje i da se daje loša poruka deci, mlađoj populaciji . „Živimo u građanskom demokratskom društvu i svako ima pravo da iznese svoje mišljenenje i nema pravo nikoga da vređa. I naš krivični zakon kvalifikuju uvredu krivičnim delom“ kaže Milijić.
Ivana Petrović, novinarka Sity radija takođe smatra da su „kulturu vređanja“ uveli u javni prostor i“ pustili na velika vrata“ političari, ali da vređanje nije jednostano.
„Mi , na žalost živimo u jednom društvu koje je potpuno poljuljanih svih vrednosti, vrednosnih sistema, obzira. U takvom društvu je prirodno i normalno da se dešavaju ovakve stvari koje su na žalost sa porastom političkih tenzija sve jača.“ kaže Petrović.
Ono što je iznenađujuće je da , kako ona kaže: „ se na uvrede na tviteru i fejsbuku mnogo jače i dramatičnije reaguje nego na uvrede koje se izgovaraju sa govornice nečega što bi trebalo da bude hram državnosti i demokratije a to je Narodna skupština“.
O tome da li su podjednako mete uvreda muškarci i žene govornice smatraju da su u poslednje vreme žene više „ na tapetu“.
Ivana Petrovć
Novinarka Ivana Petrovć govoreći o ulozi medija u pospešivanju i prenošenju vređanja u javnom prostoru Petrović je rekla da je „zgrožena što su deci na dohvat ruke novine za dvadesetak dinara koje na naslovnic imaju nešto što je najdublje vređanje čoveka, pre svega javnih ličnosti. Užasno je zabrinjavajuće što u zemlji Srbiji u 21. veku zvaničnu državnu politiku sprovode tabloidne novine . Na naslovnicima novina može da se vidi golo telo estradne zvezde koja je pritom žena, nečija majka, sa naslovom od koga se želudac okreće“. Konstatuje da smo „dovedeni u poziciju da je vređanje prihvatljiva kategorija „
O tome kako tome stati na put Nevena Petrušić kaže :
„Ono što mediji prvo mogu da urade je da ne budu kanali preko kojihh se uvrede prenose. Mediji treba da promovišu dostignuća žena, on što su one ostvarile, njene vrline, kapaciteti u javnom životu a ne da ih posmatraju kao seksualne objekte“.
Svetlana Milijić smatra da „se mržnja ne vraća mržnjom, da to vodi haotičnoj situaciji. Treba organizovati ovakve forume, da govorimo zašto je to loše , da ljudi, naša deca to čuju jer deca slede primere svojih roditelja.
Novinarka Ivana Petrović rešenje vidi , kako je kazala u „ resetovanju sistema, do nekih normalnih civilizacijskih odnosa“.
