Zavisnost od interneta i pametnih telefona je sa fenomenološke strane najlakše uočljiva. Gotovo svako bi mogao da navede nekoliko ljudi u svom okruženju koji pate od ovog oblika poremećaja ličnosti. I u neformalnoj komunikaciji danas možete čuti da je u modernom vremenu previše “otuđenih” ljudi koji stvarnu komunikaciju zamenjuju onom virtuelnom.
Zavisnost od mobilnog telefona i povezanišću sa globalnom mrežom postala je još jedna bolest novog doba, a sve šira upotreba prenosnih računara i sve veći trud inžinjera da nam uzmu i onaj gram pažnje posvećen komunikaciji uživo, otežavaju put do digitalne pismenosti i odgovorne upotrebe tehnologije.
Psiholog dr Jelena Opsenica Kostić ističe da masovna upotreba pametnih “smartfonova” nije garant da ćemo biti digitalno pismeni.
“Danas smo svi svedoci široke i vrlo intenzivne upotrebe informaciono-komunikativnih sredstava, a najprisutniji je mobilni telefon, koji sada ima mogućnost za rad aplikacija za koje je pre desetak godina bio računar. Jedna od tih mogućnosti je i pristup internetu, u različite svrhe. Od svojih pametnih telefona se retko odvajaju i adolescenti i odrasli, postalo je sasvim uobičajeno držati taj uređaj nadohvat ruke i odgovoriti na njegove signale čak i ako ste u sred druženja sa prijateljima. Na našu žalost, intenzivna upotreba bilo kog informaciono-komunikativnog sredstva (smartfon, tablet, laptop ili desktop računar) ne znači da smo postigli i visoku digitalnu pismenost, pre svega u domenu analize i procene informacija koje dolaze do nas.”
Promene koje prebrzo dolaze i utiču na naše živote uticale su da se stvori nova vrsta komunikacije.
“Ta nova komunikacija je dobila i svoje novo ime – kompjuterski posredovana komunikacija. Doduše, danas je taj kompjuter zapravo smartfon, ali suština je ista, postoji razlika između komunikacije licem u lice i komunikacije preko nekog informaciono-komunikacionih sredstva. Fokusiraćemo se na smartfon. Ako krenemo od onog što nije dobro (a najčešće negativni efekti privlače veću pažnju), postoje istraživanja koja pokazuju da odrastanje uz intenzivnu upotrebu informaciono-komunikacionih sredstava i komuniciranje posredstvom njih, bukvalno menja funkcionisanje našeg mozga,” ističe dr Jelena Opsenica Kostić.
Ako dete tokom svog odrastanja ima više iskustva u interakciji sa uređajima, nego sa ljudima, i ukoliko češće komunicira posredovano tj. onlajn, nego uživo, to će imati posledice na razvoj puteva u mozgu zaključak je dr Opsenice Kostić.
“Putevi vezani za brzo pretraživanje, brzo čitanje i uočavanje, da li je traženi element tu ili nije biće razvijeni, i to je u redu. Ono što izaziva bojazan je ređa upotreba centara/neuronskih puteva zaduženih za interakciju sa drugim ljudima, što izaziva usporavanje tih puteva. Jedna ilustracija – istraživanje na adolescentima u SAD: ovim mladim ljudima, koji su odrasli iz informaciono-komunikacionih sredstva, treba više vremena, u odnosu na starije ispitanike, da prepoznaju izraze lica (tzv. facijalnu ekspresiju) drugih – da prepoznaju emocije koje drugi ljudi izražavaju. Oni ne prave više grešaka nego stariji, ali izgleda da im treba više vremena da shvate šta su videli. Očigledno je da ovakva promena ne može biti dobra za komunikaciju sa drugima – ukoliko jedna osoba kasno prepozna (ili ne prepozna uopšte) emocije koje se javljaju dok druge osobe tokom razgovora, može doći do nesporazuma ili konflikta.”
Tehnologija nije neprijatelj
Kompanije koje proizvode softvere imaju za cilj da nas privuku i da na njihovim platformama ostanemo što duže. Neke kompanije su ipak sprovele određene mere u ograničavanju vremena koje provodimo na njihovim aplikacijama.
Jutjub, kao i mnogi Gugl servisi, je uveo mogućnost da korisnici sami podese posle koliko minuta je vreme za pauzu, Epl je to učinio za čitav svoj operativni sistem za mobilne telefone, a dnevni limit korisnici mogu da odrede i na socijalnim mrežama Fejsbuk i Instagram.
U svakom slučaju, korisnici svih starosnih grupa i bez izuzetaka sami biraju koliko vremena provode na digitalnim platformama. Pametni telefoni postoje i da bi nam olakšali život.
Psiholog dr Jelena Opsenica Kostić ističe da je nije teško naći prednosti komuniciranja pomoću pametnih telefona.
“U svakom trenutku možete potražiti pomoć ili podršku svojih prijatelja i porodice. Možete ostati u čestom i bliskom kontaktu sa osobama koje su vam važne, a koje su se odselile ili otputovale na duže vreme. Možete upoznati ljude iz drugih zemalja/kultura i upoznati specifičnosti njihovog života, tj. osim održavanja kontakata sa ljudima koje poznajete „oflajn“ možete ostvariti bliske i interesantne kontakte sa ljudima koje upoznajete onlajn. I sve to pomoću malog uređaja koji staje u džep jakne,“ zaključuje dr Opsenica Kostić.
Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Digitaliziranje“ koji je finansijski podržao Grad Niš kroz projektno sufinanciranje za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2020. godinu.
