Gradski Portal 018 – 03.03.2019
Adolescenti u Srbiji koriste internet šest i sedam godina unazad i što se tiče fejsbuka u proseku dnevno provode između četiri i osam sati, pri čemu dečaci statistički značajno manje, oko dva sata dnevno u odnosu na devojčice. Dečaci više vremena provode igrajući igrice na fejsbuku a devojčice više vremena provode u četovanju – ove podatke iznela je dr Jelena Jović, lekar specijalista, asistent na Medicinskom fakultetu na seminaru o nehemijskim zavisnostima.
„Porok mi neće biti prorok” koji je organizolo Psihološko savetovalište za studente Studentskog kulturnog centra Niš. Podaci su rezultat istraživanja koje je rađeno u Srbiji na reprezentativnom uzorku kod adolescenata koji imaju 16 i 17 godina. Ukupno je učestvovalo 2239 dece . Od toga broja upitnici 2113 adolescenata je ušlo u konačan uzorak.
„ Osnovni cilj našeg istraživanja bio je da pokažemo kako adolescenti danas u Srbiji koriste fejbuk, koliko vremena provode na njemu i da li postoje razlike u odnosu na pol. Ispitivali smo i poremećaje u upotrebi interneta u ovoj populaciji i na kraju pokušali smo da ispitamo kakva je veza između vremena provedenog na internetu , fejsbuka i vremena koje naši adolescenti provedu statistički u bavljenju sportom, s jedne strane i poremećaj upotrebe interneta s druge strane.“ rekla je dr Jelena Jović.
Govoreći na temu „Upotreba interneta i fejsbuka među adolescentima u Srbiji“ dr Jelena Jović rekla je da: „Dečaci pokazuju statistički značajno više skorove na skali poremećaja upotrebe inerneta . Deca koja se više bave sportom, intenzivnije i duže vremena, imaju manju šansu da razviju neki oblik zavisnosti od interneta“.
Doktorka Jelena Jović kaže da su rezultati do kojih su došli uglavnom očekivani.
„Ovo je prvo istraživanje ovog obima u Srbiji tako da bi mogli da govorimo o nekim preliminarnim rezultatima. Dečaci pokazuju statistički značajno više skorove na skali poremećaja upotrebe inerneta. Ono što je vrlo interesentno je da oni adolescenti koji su se u značajnoj meri bavili sportom su pokazivali niše skorove na skali poremećaja upotrebe interneta . To bi mogli jednostavnije da kažemo da deca koja se više bave sportom, intenzivnije, duže vremena, u toku nedelje više dana, imaju niže skrove na skali, odnosno manju šansu da razviju neki oblik zavisnosti od internet“, dodaje de Jović.
Adolescenti u Srbiji su „gladni znanja“ ali to nije uvek dobro, najpre kada traganje na internetu postane zavisnost. O tome dr Jelena Jović kaže:
„ Oko 25 posto naših adolescanata nije zadovoljna brzinom protoka na internetu. Ako pogledamo podatke zvaničnih provajdera u Srbiji, taj protok interneta je sasvim zadovoljavajući u odnosu na prosek u svetu. Njihovo nezadovoljstvo možemo objasniti time da oni nisu zadovoljni dobijenom količinom informacije i da je njima još brži internet potreban da bi dobili informacije koji oni žele. Adolescenti su danas „potpuno utopljeni u internet“ i stalno tragaju za novim informacijama. Imaju strah od toga da nešto neće saznati“.
Dr Jelena Opsenica Kostić vanredni profesor na Filozofdkom fakultetu u Nišu govorila je i o kompjuterskim igrama, ali ne samo u problematičnom kontekstu jer igre mogu da budu jedan lep način zabave jer postoje i dobiti koje igra pruža. Pored dobiti još jedan razlog je dominantan u preusmeravanju pažnje adolescenata prema internetu i igricama a to socijalna aksioznost.
„Vrlo je lako da jedan takav sadržaj postane dominantan u nečijem životu. Neki ljudi mogu da postanu preokupirani tim sadržajima i da sve druge aktivnosti u svom životu podrede igri. U tom slučaju igra prestaje da bude zabava, počinje da bude problem“, kaže dr Jelena Opsenica Kostić
Od prethodno postojećih problema koji dovode do preokupiranosti internetom, igricama izdvajaju neka depresivna raspoloženja ili socijalna aksioznost.
U Aziji je ovaj problem mnogo prisutniji i tamo postoje čak i klinike za odvikavanje .
„U našoj kulturi nismo još uvek nema potrebe za tim. Iz iskustva sa studentima mogu da kažem ova generacija ne igra toliko igrice kao prethodne generacije. Valjda zato što su sada društvene mreže mnogo interesantnije“.
Mnogi od studenata Psihološkog savetovališta rade kao terapeuti.
Kristijan Pešić koordinator Savetovališta kaže da mladi ljudi kao i svi drugi imaju svoje probleme. Dobro je to što je „ sve manji tabu pričati o mentalnom zdravlju i što se mladi mnogo češće javljaju za pomoć nego ranije . Svesni su da imaju probleme i kad su svesni onda mogu svoje probleme i da reše. Motivisani su za rad i puni su kapaciteta. Dobijaju podršku od nas i perspektivu koju možda nemaju. Niko nije sam u svom problemu iako se nekada tako čini .
Zavisnici od intrneta, igrica, fejsbuka imaju pokazuju karakteristike zavisnosti .
„ Pre svega sve svoje vreme koje imaju posvečuje zavisnosti. Fizičkii simptomi preterana gojenje ili mršavljenje. Tu je nesanica prisutna, , a primećuju se problemi na psihičkom planu , aksioznost, nervoza, panične misli. Problemi na socijalnom nivou uočavaju se kroz udaljavanje od porodice, prijatelja, partnera, izolacija u neki svoj svet. Oni možda svoj nedostatak koji imaju u socijalnoj sferi kompenzuju time ššto se udružuju sa ljudima na interenetu . Ali loše posledice prevazilaze dobrobit koji dobijaju od interneta, kaže Kristijan Pešić koordinator Savetovalištakoji dodaje da je „ Svaki problem rešiv“ . Ako ste motivisani uvek imate izlaza“.
„Neghemijske ili biheviorističke zavisnosti su veliki problem današnjice zato što podrazumevaju aktivnosti kao što su kockanje, zavisnosti od mobilnih telefona , televizije, socijalnih mreža, interneta , kupovine , adrenalinskih sportova , selfija i tako dalje. Postajete zavisnik ne od supstance nego od određene aktivnosti. Mehanizam nastanka hemijskih i neghemijskih zavisnosti je gotovo identičan . Dolazi do skoka hormona sreće , dopamina pre svega . Koliko dopamina toliko zadovoljstva. Zbog tog zadovoljstva zavisnosti dzugo traju i nema izlečenih zavisnika nego samo zavisnika koji apstiniraju , uzdržavaju se od upotrebe aktivnosi zavisnosti. Problem je što ovde mora ne da se prekine potpuno određene aktivnosti , kao što je internet, mobilni telefoni , nego da smanjite upotrebu. U praksi se javljaju za pomoć zavisnici od interneta i od preterane upotrebe pornografije sa interneta.“, rekao je dr Vojin Popović psihijatar subspecijalista bolesti zavisnosti, načelnik odeljenja za alkoholizam u Specijalnoj bolesti Gornja Toponica
On takođe dodaje da se svima koji primete svoj problem, a koji je prerastao u zavisnost može pomoći.
„Treba biti uporan i ne očekivati da se problem reši za deset , petnaest dana . Više meseci uporne terapije , ne samo farmako terapije već i socioterapijske aktivnosti“.
U Srbiji je registrovano 33.000 patoloških kockara”, dodaju organizatori seminara. “Zavisnost od video igara je novijeg datuma, a podaci pokazuju da dužina vremena posvećenog igranju igrica u proseku iznosi od 20 do 50 časova nedeljno. Svaki četvrti igrač provodi za kompjuterom više od 20 časova nedeljno.
Poruka sa seminara je – Ono što mi možemo da uradimo za nas jeste da preuzmemo odgovornost za naš život i mi budemo gospodari naših navika, dodaju u Psihološkom savetovalištu za studente.
