Voćarstvo na jugu Srbije – Hoće li Oblačinska višnja postati „Vojvođanska višnja“

Gradski Portal 018 – 08.02.2019

U Nišavskom , Pirotskom i Topličkom okrugu je preko 10.000 hektara pod zasadima voća. Stoga je unapređenje proizvodnje i konkurentnosti, zajednički nastup na tržištu, veoma važan za razvoj ovog kraja. U tom smislu treba menjati razmišljanja proizvođača , prihvatanje novih tehnologija, bolju organizaciju i proizvodnje i prodaje. Ukrupnjivanje proizvodnje i udruživanje u zadruge, omogućavanje zajedničkog nastupa na tržištu smanjiće cenu koštanja i podići konkurentnost proizvođača sa juga čulo se danas  na savetovanju pod nazivom „Stanje voćarske proizvodnje juga Srbije i prednosti udruživanja koje je organizovala Privredna komora i saradnji sa emisijom o poljoprivredi Agro Jug,  

Pesimistička je prognoza, koja se danas čula da za nekoliko godina proizvođači višanja sa juga više neće moći da opstanu na tržištu. Oblačinska ( merošinska) višnja postaće vojvođanski proizvod.

„ Bez udruživanja, primene savremenih tehnologija, proizvođači sa juga Srbije ne mogu biti konkurentni i to loše utiče na voćarsku proizvodnju na jugu Srbije –  rekao je profesor dr Zoran Keserović sa  Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Cilj ovog savetovanja, bio je predstavljanje voćarske proizvodnje juga Srbije, analiza stanja, predlog mera za poboljšanje proizvodnje, perspektive razvoja voćarske proizvodnje juga Srbije  i prednosti udruživanja.

Preko 90 posto poljoprivrednih proizvođača ima do 10 hektara, a oni mogu biti konkurentni  jedino ako se bave radno intenzivnom proizvodnjom a to je voćarskom, povrtarskom, pčelarskom, ukrasnim i lekovitim, aromatičnim biljem.

Kako je profesor Keserović istakao  na jugu Srbije postoji veoma mnogo problema kada je u pitanju izbor terena za podizanje zasada , pripreme zemljišta, sadnja.

„Ima dosta propusta čak i kad je tehnologija proizvodnje . Ovde je bilo prošle godine dosta problema i sa višnjom, koja je sa ovih prostora, iz opštine Merošina. Radi se o  oblačinskoj višnji za koju je ovde bila veoma niska cen. Tako niska cena dovela je do toga da neki  proizvođači nisu želeli ni da je beru.  A pogledajte Vojvodinu. Tamo je cena te višnje bila između 45 i 50 euro centi. „

Zaključak profesora je da „ institucije poput regionalnih privrednih komora , zadružnih sveza treba da se dogovore sa predstavnicima za poljoprivredu iz pojedinih opština urade analizu kompletnih stanja i da daju predlog mera kako da se ovi problemi reše.

„Plašim se da ukoliko se proizvođači oblačinske višnje u ovom delu Srbije ne budu udruživali , ako ne primene savremene tehnologije, ne budu imali svoje tunele za duboko smrzavanje , za četiri do pet godina neće biti uopšte konkurentni , jer se ogromne plantaže podižu u Vojvodini,  gde se primenjuje savremena mehanizacija, savremeni tresači, čak i kombajni za berbu višanja“ , rekao je dr Keserović

Dragan Paunović koordinator za poljoprivredu privredne komore Srbije , regionalne privredne komore za Nišavski, Pirotski i Toplički okrug kaže:

„ Transfer voća, podizanje voćnjaka će u Vojvodini biti sve više prisutno . Ako kažemo da kompanija „Matijević“ u ovom trenutku ima podignuto preko 1000 hektara pod oblačinskom višnjom , koja je vodeća voćna vrsta na ovom području , to je već neka vrsta opasnnosti  za ovaj kraj. I to iz razloga što  sistem, organizacija  rada , agrotehnika , pomotehnika , generalno sistem troškova, dovodi do toga da je cena koštanja u Vojvodini niža. U ekonomiji cena koštanja je odlučujuća.  To su tržišni zakon.  To govori da mi moramo da podstaknemo proizvođače da drugačije razmišljaju i rade.

„Proizvođači ne razmišljaju u skladu sa trenutkom u kome živimo . Ne može se razmišljati da nama neko nešto treba da odradi . Ovo je vreme digitalizacije i kompjutarizacije i vreme kapitalizma. Država mora da odradi nešto, ali samo kada su u pitanju mere koje su u domenui države a zakoni tržišta su posebni zakoni ekonomije“, dodaje Paunović

 Država treba da daje  veće subvencije, smatraju učesnici savetovanja

„Subvencije po hektaru u našoj državi u odnosu na države u okruženju i države Evropske unije one  su i apsolutno i relativno višestruko manje. One utiću na nižu produktivnost proizvođača što je jedna od osnovnih razloga i niske cenocne konkurentnosti . Postavlja se pitanje u nekim naučnim i stručnim krugovima kakve vrste subvencija bi trebalo biti prisutne kod nas „ rekla je Jelena Nestorov , sekretar Zadružnog saveza Vojvodine

Ona je istakla da „se može unaprediti stanje voćarstva na ovom području koje  inače ima izuzetno dobre prirodne preduslove ali relativno nisku iskorištenost tih dobrih uslova za proizvodnju“ , pod uslovom da se proizvođači odluče da se organizuju u zemljoradničke zadruge a „naročito da  unapređuju tehnologiju proizvodnje i vrste proizvodnje, da ulažu u zajedničke kapacitete “.