U svetu poslovanja, dva teška oblika zlostavljanja – diskriminacija i mobing. Iako oba predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava, svako od njih nosi jedinstvene aspekte koje je važno razumeti.
Diskriminacija: Napad na osnovna ljudska prava
Diskriminacija zadire u osnovna Ustavom zagarantovana ljudska prava, potkopavajući integritet pojedinca na osnovu nečega što ne može da promeni, poput pola, rase, seksualne orijentacije ili zdravstvenog stanja.
Mobing: Suptilni oblici zlostavljanja
S druge strane, mobing, sa svojom manipulativnom i često suptilnom prirodom, može izazvati ozbiljne mentalne, emocionalne i fizičke posledice. Ovaj oblik zlostavljanja vertikalni ili horizontalni, postepeno slabi zaposlenog, čineći ga nemoćnim da reaguje ili potraži pravnu zaštitu.
Postoje dva tipa mobinga koji se odnosi na radni odnos :
1. Mobing „praznog stola“ – žrtva je namerno lišena poslovnih zadataka kako bi se urušio njen profesionalni integritet i osećaj vrednosti u firmi.
2. Mobing „punog stola“ – žrtvi se nameće prekomerna količina zadataka uz nemoguće rokove, često uz uskraćivanje prava na dnevni odmor, čime se izaziva hronični stres i iscrpljenost.
Dosta prisutan danas je POLITIČKI MOBING . To je oblik zlostavljanja koji se manifestuje kroz pritisak, uznemiravanje ili marginalizaciju pojedinaca zbog njihovih političkih stavova, s ciljem da ih se ućutka ili isključi iz političkog procesa. Na primer, nacistička Nemačka i Staljinov Sovjetski Savez koristili su represivne metode za eliminaciju opozicije, uključujući progon i zatvaranje političkih protivnika.
Iako postoje mehanizmi pravne zaštite, mnoge žrtve se ne usuđuju da ih koriste iz različitih razloga:
1. “Strah od osvete”: Žrtve se boje odmazde ili gubitka posla.
2. “Nedostatak poverenja”: Mnogi ne veruju u efikasnost institucija koje bi trebale da ih zaštite. Postoji percepcija da su “procesi dugotrajni”, komplikovani i da često ne dovode do konkretnih rezultata.
3. “Sramota”: Osećaj sramote može sprečiti prijavljivanje zlostavljanja.
4. “Normalizacija problema”: U nekim firmama mobing i diskriminacija postaju normalizovani, te zaposleni to doživljavaju kao „normalno“ ponašanje ili standardni deo radne kulture.
5. “Izolacija”: Taktike izolacije gde zlostavljač odseca žrtvu od kolega ili podrške, na taj način otežavaju žrtvama da potraže podršku.
6. “Reputacija”: Strah od negativnog uticaja na profesionalnu reputaciju može obeshrabriti prijavljivanje.
7. “Neefikasna rešenja”: Čak i ako prijave problem, mnogi se plaše da se neće postići pravična kazna za zlostavljača, niti će se situacija promeniti.
Skandinavske zemlje, poput Švedske i Norveške, često se navode kao primeri zemalja koje imaju efikasan sistem zaštite radnika od mobinga, uključujući i politički mobing.
Malo ko je imao tu privilegiju da kroz svoj radni vek ne iskusi neki oblik diskriminacije.
OVAJ TEKST JE POZIV NA OSNAŽENJE – Prepoznajte probleme, potražite podršku i borite se za svoja prava. Ne podležite pritiscima, jer oni su često izraz manipulacije moći u službi određenih interesa.
Violeta Stamenković, dipl. pravnik
