U susret obeležavanju Svetskog dana Roma, u prostorijama Evropske kuće u Nišu predstavljene su dve publikacije koje su rezultat dugogodišnjeg istraživanja i posvećenosti temama koje se tiču romske zajednice. Ove knjige – „Urbani rudari“ i monografija o svetilištu Zajde Badža – predstavljaju značajan doprinos razumevanju položaja sakupljača sekundarnih sirovina i očuvanju romske kulturne baštine.
Kako je objasnio dr Dragan Todorović, sociolog i jedan od koautora, ove knjige nastale su kao rezultat „srećnog spleta okolnosti“ i višegodišnjeg rada na dva različita, ali jednako važna projekta.
– Jedna knjiga posvećena je problemima individualnih sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji, sa simboličnim nazivom Urbani rudari, koji već dugo koristimo u akademskoj literaturi. Druga knjiga je dopunjeno izdanje monografije o jednom kultnom niškom mestu
– svetilištu Zajde Badža, mestu koje vekovima ima duhovni značaj za mnoge građane Niša, a koje danas gotovo isključivo održavaju pripadnici romske zajednice – kazao je Todorović.
On je naglasio da je zadatak akademske zajednice da ukaže javnosti na značaj ovakvih mesta i ljudi.
– Svetilište Zajde Badža poseduje čudnu, ali moćnu energiju koja pomaže ljudima. Nije to mesto samo za Rome, već za sve ljude i sve vere. To su specifična kultna mesta koja se ne mogu racionalno objasniti, ali koja traju vekovima. Naša uloga je da ih predstavimo kao interkulturalne modele, mesta okupljanja i potencijalne tačke na turističkoj mapi Niša – poručio je Todorović.
Osman Balić, direktor Yurom centra, je istakao da ih je muka naterala da napišu ove knjige.
– Tema Zajde Badža nije bila ozbiljno obrađena u literaturi. Zahvaljujući profesorima, Dragoljubu Đorđeviću i Draganu Todoroviću, uspeli smo da ovom svetilištu damo novu dimenziju kroz knjigu. Zajde Bađaj je kulturna reinstitucija, i to ne samo za Rome, već za širu zajednicu. Nadamo se da će i Turistička organizacija prepoznati vrednost ovog nasleđa – rekao je Balić.
On je posebno istakao značaj druge knjige, Urbani rudari, koja osvetljava tešku svakodnevicu sakupljača sekundarnih sirovina – zanimanja koje je za mnoge Rome pitanje opstanka.
– Na današnji dan, mi nemamo šta da slavimo. Romi su i dalje jedna od najmarginalizovanijih grupa u Evropi. Ovom knjigom želimo da iniciramo ozbiljan razgovor o formalizaciji i liberalizaciji statusa sakupljača sekundarnih sirovina. Govorimo o ljudima koji godišnje sakupe oko 500.000 tona komunalnog otpada – što je više od količine kukuruza koju izvezemo. Ipak, njihov rad nije prepoznat u zakonima – istakao je Balić
Ukazao je i na postojanje anticiganizma u politici i društvu:
– Kada nas neko pita „šta vam fali“, odgovor je jednostavan – fali nam odgovorna vlast. Fali nam priznanje da su Romi kroz ovo zanimanje ekološki heroji, a ne problem društva. Umesto toga, izbačeni su iz zakona i iz institucionalne zaštite. Mi više ne možemo da govorimo u rukavicama – rekao je Balić.
Knjige su izdate u saradnji sa Yurom centrom i predstavljaju kako dokument vremena, tako i poziv na akciju – institucijama, gradskim vlastima, akademskoj zajednici, ali i široj javnosti, da obrate pažnju na ljude koji žive i rade na marginama društva, i da se kulturna baština, poput svetilišta Zajde Badže, sačuva i prenese budućim generacijama.
Balić je govorio i o napretku romske zajednice, posebno u oblasti obrazovanja. On je istakao da je broj romskih studenata u porastu, ali da još uvek postoji potreba za boljim zakonodavnim okvirom, posebno kada je reč o legalizaciji romskih naselja.
„Yurom Centar će u narednim godinama posvetiti posebnu pažnju legalizaciji naselja i sigurnosti romskih zajednica“, rekao je Balić i dodao: „Naša budućnost zavisi od otpada. Klimatske promene i energetska efikasnost postaju globalni izazovi, a mi, kao Romi, moramo biti deo tih rešenja. Bez obzira na izazove, moramo opstati.“
