Gradski Portal 018 – 18.12.2018
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
U nameri da omogući da se glas građana o njihovim bezbedonosnim potrebama čuje u sistemu MUP-a, koji je visoko centralizovan, kao i da se oblikuju preporuke za aktivnosti koje će doprineti unapređenju rada policije, Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA organizovala je debatu o formiranju lokalnih budžeta za policiju. Razgovaralo se o tome da su suštinski faktori od kojih zavisi sprovođenje lokalnih bezbedonosnih ciljeva upravo finansijska sredstva
Saša Đorđević istraživač u Beogradskom centru za bezvedonosnu politiku kaže da se republički budžeti usvajaju bez odgovarajuće rasprave u Skupštini.
“I ove godine, slično kao i prošle, vreme za raspravu u Skpštini je potrošeno podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu a ovo je jedan od glavnih zakona za celokupnu državnu upravu. S druge strane imamo proces evropskih integracija i Evropska komisija traži da se poboljša inkluzivnost , participativnost u odlučivanju u samom budžetu i kvalitet izrade zakona”.
On je kazao da učešće građana na formiranje budžeta MUPa na lokalnom nivou je nemoguće iz prostog razloga što i nema posebnih lokalnih budžeta MUP-a .
Budžet Ministarstva unutrašnjih poslova je socijalni jer se najveći deo izdvaja za plate zaposlenih u MUPU, kojih ima preko 41 hiljade, od čega je 24 000 uniformisanih. Budžet je veći za 13 posto za ovu godinu. Kaptalni izdaci su udvostručeni i čine 10 posto budžeta. Tu spadaju sredstva za policijske stanice, novu helikoptersku jedinicu, opremu koja se tiče izdavanja ličnih dokumenata i za remont i modernizaciju vozila koje koristi MUP. Sve ovo je značajno za bezbednost građana. Povećan je i deo za vanredne situacije sa 256 na 504 miliona i preko 850 miliona dinara biće uloženo u izgradnju i razvoj Sektora za vanredne situacije”, objasnio je Đorđević.
Vladimir Erceg iz Beogradski centar za bezbedonosnu politiku o učešću građana u kreiranju budžeta policije kaže da građani nemaju puno zakonskih mogućnosti da utiču na forimiranje budžeta, ali oni “mogu da utiču u fazi planiranja budžeta , pre svega kroz koncepte koje je predvideo Zakon o policiji, kao što je koncept policije u zajednici ili uticaj na određena pitanja iz oblasti bezbednosti u saobraćaju ili vanrednih situacija. Građani mogu da utiču kroz učesće u lokalnim savetima za bezvednost ali i kroz obične građanske akcije , formiranjem grupa za pritisak, uticajem na medije, uticajem na odbornike pa čak i na određene republičke organe”.
U demokratskom društvu trebalo bi da građani budu veoma pozvani i da se pitajuu vezi svih pitanja o lokalnoj bezvednosti
“ Na žalost kod nas ta praksa nije dovoljno razvijena. Pre svega zato što su građani neinformisani o njihovim mogućnostima ali, što je još važnije, oni su obeshrabreni jer smatraju da nikakav napor koji oni ulažu neće uroditi plodom. To nije tako . Tačno je da postoje veliki otpori, veliki interesi žele da izguraju svoju agendu , dok građani, sa bi se izborili za svoje neke prioritete oni moraju da se organizuju, da omasove svoje pokrete i da naprave uticaj koji će biti adresiran i na medije , odbornike, treba da koriste sve moguće mehanizme kako bi se ta pitanja stavila na dnevni red.
Na pitanje koliko se građani osećaju bezbednim On kaže da je sada teško proceniti
”Po nekom merilima Srbija spada u bezbednije zemlje kada je u pitanju neki kriminal koji može obično da zavisi od građanina. “
Milan Stefanović
Milan Stefanović iz Protecte, koja je otrganizovala skup kaže da bi se građani se osećali bezbednijim ukoliko bi mogli sami da predlože teme koje su za njih važne u njihovoj mikro zajednici, na nivou naselja.
„Svako naselje je specifično, negde je zastupljen proble vandalizma, negde je saobraćajna policija potrebnija, negde su potrebniji pozornici, negde treba da se dogradi bedem zbog čestih poplava. Sva ta mikro naselja imaju pravo na svoj glas i policija bi morala da čuje predstavnike građana koji tamo žive u postupku planiranja budžeta. Kada se čuje glas građana kroz mesne zajednice, skupštine stanara, saveta građana, onda bi se adekvatno kreirao budžet. Ukoliko se budžet radi u saradnji , samim tim će i građani će se osećati bezbedniji i policiju će posmatrati kao svog saveznika u zajednici“ kaže Stefanović.
Budžet MUPA ne može da se posmatra odvojenio od budžeta opštine i grada. Planiranje budžeta je komplikovan proces, treba da traje godinu dana i mora da uključi građane kojima je taj budžet kao krajnjim korisnicima namenjen.
„ Za sada nemamo te situacije da policija na adekvatan način uključuje građane pitanjima, anketama, analizama situacija na terenu i smatrao da je krajnje vreme da se u tako nešto krene „ rekao j Milan Stefanović iz Protecte.
