Gradski Portal 018 – 21.11.2018
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
“ Zašto su građanima potrebni profesionalci u policiji “ naziv je tribine koja je održana u Nišu i na kojoj se razgovaralo o rezultatima reforme upravljanja ljudskim resursima u policiji i o važnost policajaca profesionalaca za bezbednost građana na lokalnom nivou.
Jačanje poverenja i angažovanja građana i policije je od suštinskog značaja za uspešan policijski rad, posebno na lokalnom nivou. Policija treba da uključi javnost na način koji je građanima razumljiv imajući u vidu da je policija služba koja je servis građana. Uspeh je ostvariv ako su policajci profesionalci i ako građani žele da aktivizmom doprinesu izgradnji bezbedne sredine. .
Građanima su potrebni profesionalcu u policiji – zaključak je Tribine.
„ Svaki drugi građanin Srbije smatra da ukoliko hoće da počne da radi u Policiji to mora da bude preko političkih veza i u tome jug Srbije na nekin način iskače u odnosu na sve ostale delove Srbije. Čak 47 odsto građana na jugu Srbije smatra da je ključni momenat za zapošljavanje u policiji , pre svega političke veze ,a potom su to rodbinske i prijateljske veze, smatra trećina građana juga Srbije i svega 15 posto misli da se u policiji zapošljava preko javnih konkursa. Sami građani su bili skrajnuti u toj reformi upravljanja ljudskim resursima u Policiji. Zato postoji negativna percepcija, koja može da bude i tačna, kako se zaista zapošljava u policiji.“ Rekao je na tribini Saša
U Srbiji postoji veći broj policajaca nego što je standarom Ujedinjenih nacija predviđeno. Prema ovim standardima na 100 hiljada građana treba da bude 300 policajaca. U Srbiji ima preko 400 hiljada. Ministarstvo unutrašnjih poslova je jedno od najvećih organizacija u Srbiji i ima skoro 42 hiljade zaposlenih od kojih su više od 27000 uniformisani policijski službenici.
O tome kako građani percipiraju rad policije Saša Đorđević kaže da je lično iskustvo ali i izveštavanje medija, koje je često senzacijalističko:
„ Građani percepciju crpu iz svog ličnog iskustva i na osnovu samog medijskog izveštavanja. Mi smo u prethodnom periodu imali različite priče. Nedavno da su razrešeni dužnosti šef beogradske policije , kao i komandant žandarmerije i to je u javnosti percipirano kao da su oni smenjeni zato što su se dešavala ubistva povezana sa organizovanim kriminalom u Beogradu. To utiče na percepciju građana „ rekao je Saša Đorđević, Beogradski centar za bezbedosnu politiku.
O tome koliko su profesionalni policajci potrebni ovoj zemlji govorio je milan stefanović iz Protecte
2Profesionalni policajci su preko potrebni ovoj zemlji. Ne smemo da imamo ljude koji su postavljeni na funkcije iz političkih razloga i zbog političke podobnosti već to moraju da budu profesionalci od znanja. Ono što je problem , što se tiče bilo koje službe bezbednosti je što su sve centralizovane. Samim tim što su centralitovane a što se sve odluke, i za najmanju sitnicu, a pogotovo za postavljenje oficira , načelnika i slično donose u Beogradu. To znači da te službe ne mogu da imaju značajniji kontakt sa građanima“. Kaže Stefanović.
Građani nemaju osećaj da znaju svog policajca, kao što je nekada ranije bilo kada se znalo ko je pozornik u njihovom naselju. Tada su znali kome da se obrate ako imaju bilo kakav problem.
„Lice koje u policijskoj uniformi zakuca na njihova vrata biće totalni neznanac njima. Mislim da je to pogrešan koncept i da policija mora da napravi jednu strategiju približavanja građanima, tako što će doći na teren i u naseljima pitati građane šta su njihovi glavni bezbedonosni prioriteti , šta su glavni problemi i da se onda , shodno tome i ponašaju. Policija to ne radi , a sve dok to ne radi ona nije na usluzi građanima, što je njen osnovni cilj“ rekao je Stefanović.
U odnosu policije i građana treba da postoji kontinuitet, poverenje, dvosmerna komunikacija.
Rasprava se vodila i oko toga da li je Niš bezbedan grad za življenje. Sumnja među građanima postoji naročito zato što je u poslednje dve godine zapaljeno 14 automobila i to tri vozila čiji su vlasnici zaposleni u bezbedonosnim službama. Počinioci nisu pronađeni. To stvara nesigurnost među građanima. Ali, kao kontra argument tome da Niš nije bezbedan grad nekadašnji načelnik Policije Ninoslav… rekao je da za razliku od Novog Sada i Beograda gde se često dešavaju ubistva , toga u Nišu nema. Ima krađa, sitnih telikata ali Niš , osim po paljenju automobila, nije grad o kome može da se govvori kao nebezbednom za življenja.
Govornici su se saglasli da na percepciju rada policiju mnogo utiču mediji i da treba izbegavati senzacionalističko izveštavanje. S druge strane mediji su imali zamerke na centralizaciju u policiji i filtriranim informacijama. Zamereno je da ne mogu da dobiju informaciju koju traže već uglavnom dobijaju saopštenja.
Na tribini su učestvovali Ninoslav Mitić, nekadašnji načelnik PU Niš, konsultant za bezbednost u zajednici, Igor Vojinović, gradski većnik, član Saveta za bezbednost grada Niša, Danijela Vučić, Direktorka Media & Reform centra, član Saveta za bezbednost grada Niša ispred civilnog sektora, Saša Đorđević, istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Žarko Ranković, predsednik Skupštine opštine Medijana, bivši član Saveta za bezbednost grada Niša i jedan od inicijatora osnivanja saveta, Aleksandar Stankov, zamenik glavnog urednika, Južne Vesti i Milan Stefanović, direktor, Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA, Niš koji je i organizator Tribine .