Uvođenje jedinstvenog elektronskog zdravstvenog Kartona, reforma parafiskalnih nameta kroz uvođenje elektronskog plaćanja svih neporeskih nameta i sveobuhvatno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na nepokretnostima sa fokusom na pitanje legalizacije, top tri su digitalne reforme NALED-a za 2025. godinu.
NALED je 2024. obeležio 18 godina rada i simbolično je proglasio Godinom digitAlizacije, zbog globalne revolucije u sferi veštačke inteligencije. Iako reformska očekivanja u Srbiji nisu u potpunosti ispunjena, početak rada na implementaciji eKartona i ePlaćanja predstavljaju pozitivan signal.
eKarton treba da omogući efikasnije i dostupnije zdravstvene usluge, jer građani više neće morati da ponavljaju analize i vraćaju se kod lekara opšte prakse po nove upute. Prvi put će na jednom mestu biti objedinjena kompletna istorija bolesti, a pristup eKartonu imaće i svaki lekar kome pacijent to odobri.
– Takođe, 2025. je pravi trenutak da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih nameta, izmenom Zakona o budžetskom sistemu. Time bismo dobili precizan popis taksi i naknada, od republičkog do lokalnog nivoa, koji bi poslužio za ukidanje parafiskalnih nameta koji su jedan od tri glavna razloga za poslovanje u sivoj zoni u Srbiji. Budući da je ovo pitanje ušlo u Reformsku agendu Vlade, očekujemo da će početak rada na reformi ubrzo krenuti – kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović.
Za kraj, treba rešiti pitanje neupisanih nekretnina koje predstavljaju resurs vredan milijarde evra, što je veliki neiskorišćeni potencijal naše ekonomije.
– To se može ostvariti masovnim ozakonjenjem, uz prevenciju buduće nelegalne gradnje, kao i upis svih nepokretnosti, uz pomoć pravosudnih profesija. Uz to, u Srbiji postoji potreba za modernizovanim sistemom pripreme i usvajanja urbanističkih i prostornih akata koji će biti transparentan i omogućiti građanima i privredi da utiču na te planove dok su još uvek u fazi izrade – navodi direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Govoreći o digitalizaciji u globalu, Vasiljević navodi da treba uvesti mogućnost da se svaki postupak između građana i javne uprave sprovodi i digitalno, ali uz izgradnju sistema podrške tako da ne budu zapostavljeni ni stariji i marginalizovani sugrađani koji nisu vični ili nemaju mogućnost korišćenja digitalnih usluga. Takođe, sa masovnijom upotrebom eServisa kojih samo na portalu eUprave ima više od 350, sve se više postavlja pitanje zaštite podataka, koje je uslovljeno poverenjem građana u državu.
– Jedan od najvećih resursa koje imaju države Skandinavije je poverenje građana, koje nazivaju ’nordijsko zlato’. U Srbiji moramo da radimo na izgradnji tog poverenja građana prema državi, ali i privatnom sektoru, javnim preduzećima i profesionalnim asocijacijama. Teško možemo da sprovodimo digitalizaciju i uvodimo veštačku inteligenciju, ako ne postoji dovoljno poverenje u državne organe da će upravljati našim podacima kako treba. Tu imamo prostora za napredak – ukazuje Vasiljević.
Za svojih 18 godina, NALED je podržao neke od najvažnijih reformi na polju digitalizacije, poput elektronskih građevinskih dozvola koje su prvi put uvele transparentnost u ovaj sistem, eŠaltera preko kojeg je za sve nove predmete omogućen upis nepokretnosti u Katastar za manje od nedelju dana, onlajn kalkulatora paušalnog poreza koji je uveo predvidivost za više od 130.000 paušalaca, kao i portala za prijavu i legalan rad frilensera svih profila i sezonskih radnika u poljoprivredi.
Više o reformama koje su obeležile rad NALED-a i digitalizaciji javne uprave možete čuti u novoj epizodi NALED podkasta.
