U Nišu će krajem ove sedmice, u malo izmenjenim okolnostima zbog kovida, biti održana druga konferencija “Neka bolja budućnost” na platformama organizacije “Nađi Raula”. Petra Spasojević, Mario Cekić, Iva Miletić, Marijan Zdravković i Ana Mitić su imena koja nisu eksponirana u medijima. Ovo su imena mladih genijalaca, imena mladih ljudi koji se bore da Srbiju, a koji treba da se predstave na najbolji mogući način. Oni će govoriti o svojim uspesima, ali i o izazovima sa kojima se susreću.
“U novembru prošle godine smo po prvi put dodelili i nagrade “Svetislav Milić”, uspešnim i inspirativnim mladim ljudima. Međutim, mladim ljudima nije dovoljna samo takozvana podrška rečima, njima su potrebni i drugi vidovi podrške. Upravo zbog toga smo oformili ovu konferenciju ne bi li se mladi ljudi dodatno predstavili publici u Nišu i ne bi li ljudi koji mogu da pomognu, čuli njihove realne probleme i pomogli im u daljem radu” – kaže Jovan Milić, osniivač ove konferencije.
Krupan korak su iskoračili ovi mladi ljudi kada su odlučili da se vladaju po onoj narodnoj “Uzdaj se u se i u svoje kljuse”, i kada su odlučili da stvari uzmu u svoje ruke, pomažući sebi i jedni drugima. Jer sve protekle godine svedoče da su madi zajednici potrebni samo na rečima. Da se njima pohvalimo kada su uspešni i brane boje Srbije u svetu, kada naprave nešto čemu se drugi dive pa ajd i mi da se priključimo uz dodatak epiteta “naš”,kada treba sa njima da se slikamo kako bi narod video da eto mi te mlade ljude uvažavamo. Neki od njih, vredni pažnje, su shvatili da je to uvažavanje samo na plej bek – dok se kamere ne pogase – a posle ide ono “Jovo nanovo”.
Jovan Milić je jedan od njih. Koračao je trnovitim putem od 2012 do danas, a da o tom putu malo ko zna. Osim medija koji su ga primetili, pisali o njemu, isticali njegove vrednosti – zahvaljujući čemu se Jovan danas okuražio da krene i pomaže sličnima sebi. Kako drugi ne bi žmurili pred njima, saplitali ih na putu, a poneki bogami i omalovažavali kao “nametljive klince koji uzurpiraju medijski prostor”.
Kamo sreće da takvi stalno uzurpiraju medijski prostor. Manje bi mesta u njemu bilo za one sa napućenim ustima, šupljim glavama i izmišljenim vrednostima. Jer mladi vole idole. Što im onda ne bismo servirali na tacni idole vredne pažnje uz koje neće pogrešiti, mogu samo da omanu ne sledeći ih. Uz ove druge, nakaradne idole, srljaju u greške garantovano.
To je, između ostalog, jedna od ideja vodilja mladog Jovana. Pored one druge , možda još važnije, da te mlade ljude – ostvarene po delima u praksi – primete neki stariji ljudi, koji pri tom imaju moć, novac, poštovanje – i pomognu im na njihovom putu. Zato što ova sorta mladih, uglavnom, nema nikakve veze, nema političke preporuke,nema roditelje sa punim džapovima. Ima samo ono što ima u svojoj glavi i sposobnostima zasnovanim na radu. Poput Ane Mitić, recimo, koja je sa svojih 12 godina osvojila 70 nagrada samo iz matematike ( da ne bude zabune prvih), 30 tak iz informatike, pet puta za redom osvajala Vidovdansku nagradu, bila najbolji matematičar u Srbiji, ali i na medjunarodnom takmičenu na kojem je učestvovalo 19 hiljada klinaca iz
celog sveta. A ona najbolja među njima. Pa još pohađa Muzičku školu sa svim peticama, pa slika i još što – šta radi bolje od drugih.
Ako već imamo male genijalce, treba ih iskosristiti ne dopuštajući da ih drugi po belom svetu koriste za male pare.
Jovan Milić već uspeva u svojoj misji. Po ugledu na njega Marko Vučetic iz Kuršumlije je početkom ove godine u svom gradu pokrenuo konferenciju “Mladi menjaju svet” kako bi motivisao vršnjake za aktivno učesće u nauci i aktivizmu.
„ Na mladima svet ostaje” – često je izgovarana rečenica. Mladi, dakle, na svet dolaze s misijom da ga učine boljim. Ništa njih ne treba terati, valja im samo svet prepustiti, da ga oblikuju po svojoj želji. Jer svet koji im ostaje, biće njihov, a ne naš svet. Te je stoga neograničena sloboda u stvaranju, preduslov za taj sutrašnji bolji svet.
Jer izbori koje donose mladi drugačiji su od izbora koje donose stariji, a koren tih izbora veže se za pogled koji oni imaju o svetu. Starije valja slusati, jer poseduju mudrost. Ali mlade treba slediti, ukoliko zelimo napredak.
„Kako je divno to da niko ne mora čekati ni trenutak da bi počeo svet činiti boljim” – reci su Ane Frank, koje ovi mladi ljudi primenjuju na delu. A u tome im je značajno pomogao baš Jovan Milić koji je u bitku
krenuo sam. Njih je sada znatno više, pa je „Neka bolja budućnost” sada daleko izvesnija.
27.oktobar
