Tokom akcije Planinarskog društva „Preslap“ na Svrljiškim planinama, 13.februara 2021.godine, na području između vrhova Gradac i Pleš, okliznuvši se na snegu, teže se povredio planinar, ispostavilo se – zadobio je prelom leve potkolenične kosti i distorziju levog skočnog zgloba. Usledila je dugotrajna akcija spasavanja i evakuacije. Vodički tim akcije pozvao je Gorsku službu spasavanja Srbije, a povređenog planinara uspeo da prebaci par stotina metara zapadno od mesta gde je došlo do povrede. Dvojica vodiča potom su odveli ostatak učesnika obilaznom stazom, severno od vrha Gradac, ka makadamskom putu iznad sela Oreovac. Ova, uobičajeno lagana staza za prelazak, sada je postala izuzetno zahtevna, zbog mnogo popadalog drveća, posle nedavnih elementarnih nepogoda.
Trebalo je probijati se kroz svo to rastinje, preskakati. Jedan od vodiča ostao je na raskrsnici sa seoskim putem, kako bi sačekao pripadnike Gorske službe spasavanja, a ostali učesnici bezbedno su se spustili u selo Oreovac. Na zadatak spasavanja došla su trojica pripadnika Gorske službe spasavanja, a dodatni problem predstavljao je i zaleđeni put iznad sela Oreovac, te nisu mogli da približe službeno vozilo do same raskrsnice, već su dva kilometra išli pešice. Sa vodičem Planinarskog društva „Preslap“, već po mrklom mraku, spasioci su krenuli ka povređenom planinaru i vodičima koji su ostali uz njega. Po mraku je bilo znatno teže i opasnije savladavati denocu punu oborenih stabala. Za nešto manje od sat vremena, spasioci su došli do povređenog učesnika akcije i pripremili su ga za transport specijalnim nosilom. Vodiči koji su se do tada brinuli o povređenom, izvršili su imobilizaciju njegovog zgloba i utoplili su ga u astro foliju.
Inače, tog dana na Svrljiškim planinama temperatura se spustila i do minus 15 stepeni, a popodne i tokom noći padao je i sneg. Najteži deo posla tek je bio pred spasiocima i planinarima. Sada je trebalo nosilo sa povređenim planinarom preneti sve do sela Oreovac. Naravno, najteža deonica bila je severno od vrha Gradac, zbog oborenih stabala, grana, trnja, a i zbog mraka. Sva šestorica su bila podjedako angažovana u evakuaciji – i trojica spasilaca, i trojica planinara. Sve je bilo izuzetno teško. Šestorica junaka menjala su se u zaduženjima – neko bi vukao užetom nosilo, neko od četvorice nosača bi bio sa leve ili sa desne strane nosila, šesti spasilac bi išao ispred i koliko toliko pomerao grane i „čistio prolaz“. Na mnogim mestima, preko stabala, trebalo je prebaciti celo nosilo. U kontinuitetu, družina bi išla najduže 50-tak metara, i onda je morala da odmori par trenutaka. Spasioci i planinari suočavali su se sa nadljudskim naporima – težina nosila i povređenog čoveka, neprohodnost, hladnoća, mrak. Činilo se da čak i oni planinari koji su pohodili najviše svetske vrhove, sa ovolikim naporima nisu se susretali. Međutim, svi ti problemi morali su biti prevaziđeni, jer imperativ je bio samo jedan – spasiti život povređenom planinaru! Jedino rešenje bilo je, bez obzira na sve – mora se ići dalje, napred, makar korak po korak. Više niko nije ni gledao na sat, samo je postavljen cilj da se ova najteža deonica savlada, i da se konačno izađe na makadamski i asfaltni put iznad Oreovca. Konačno, na tom putu do punog izražaja došlo je i specijalno nosilo sa točkom, te je put prema selu bio znatno lakši zadatak. Jedina problematična deonica bila je neposredno pre prvih kuća, gde je bilo i dalje leda na putu, te su spasioci i planinari, nosilo morali da „voze“ van puta, po njivi, po smrznutoj i neravnoj zemlji. Celokupna akcija spasavanja trajala je ogromnih sedam sati, ali je povređeni planinar odvezen u urgentni centar. Spasioci i planinari takođe su akciju okončali zdravi, bez posledica, iako ih je moglo biti, usled nadljudskih napora na polarnoj hladnoći.
