Jučerašnja sednica Skupštine Grada Niša, pored odluka koje su donešene, još jednom je građankama i građanima Niša pokazala vašar taštine i samodopadnosti dela opozicije koji sa neverovatnom lakoćom, bez ikakve odgovornosti, svojim ponašanjem urušavaju dostojanstvo ovog skupštinskog doma. Ponašanje koje je upitno za bilo koje javno mesto, neukusno čak i za kafić ili plažu.
I pored činjenice da su već u direktnom TV prenosu i da ih slika nekoliko kamera, gospodin dr Milić i gospođica Alihodžić se doslikavaju, strimuju, frejmuju.. mobilnim telefonima, ustaju sa svojih mesta, hvataju kadrove kada je neko od njih za govornicom, ali i kada nije. U ovom egzibicionizmu pridružuju im se i odbornici drugih opozicionih odborničkih grupa.
Takozvani selfi fenomen (eng. THE SELFIE PHENOMENON), sa društvenih mreža stigao je u Skupštinu Grada Niša. Inače ovaj fenomen je u analizama i istraživanjima psihologa i psihijatara širom sveta predstavljen kao devijacija na normalno ponašanje, „to je automatska radnja slikanja sebe u dosta situacija u kojima se nađemo, bez ikakvog osvrtanja na reakciju okoline koja nas izbegava ili ne primećuje jer radi isto što i mi“. Studije su pokazale da se ovaj fenomen pretežno javlja kod adolescenata svih kategorija.
Ovo smo juče videli u Skupštini Grada Niša, a čuli smo hvalospeve o sebi samima, jer sem njih, njihove uspehe u Gradskoj opštini Medijana niko drugi i ne vidi. Uspeli su da ukinu komisiju u kojoj je predsednik imao 30.000 dinara naknade, a članovi po 20.000 dinara, da bi osnovali komisiju gde predsednik ima 70.000 dinara naknade, a članovi po 50.000 dinara.
Uspeli su da ukinu sve kulturne manifestacije koje su godinama organizovane. Sve je to začinjeno „dobronamernom“ demagogijom o velikim uštedama i brizi za decu Medijane.
Rezime stavova opozicije sa jučerašnje sednice po tačkama u najkraćem bi bio:
– Porez na imovinu ne treba da se plaća;
– Javni prevoz treba da bude besplatan za sve;
– Ne treba pomoći radnicima propalih društvenih preduzeća, već ih terati na sud da još 20 godina potražuju svoja prava. Čak i kada je ta pomoć apsolutno dobrovoljna, niko nije primoran da je uzme;
– Inicijativa da se obezbede besplatne knjige đacima u Nišu.
Zajednički imenitelj svih ovih stavova je jeftina demagogija i svakom čoveku je to više nego jasno. Naročito je licemerno podvajanje socijalnih grupa građana, računanje koliko bi knjiga bilo kupljeno za novac kojim se pomaže ljudima koje su baš oni unesrećili mafijaškim privatizacijama.
