Nasilje na internetu predstavlja najčešći vid zloupotrebe društvenih mreža i digitalnih platformi, navodi se u izveštaju Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.
Sajberbuling, kako se drugačije naziva ova vrsta nasilja, predstavlja psihičko uznemiravanje preko interneta kroz ismevanje, zastrašivanje jedne ili više osoba na društvenim mrežama ili preko drugih vidova digitalne komunikacije.
Sajberbuling se najčešće javlja u vidu slanja uvredvljivih poruka i kroz objavljivanje neprimerenih sadržaja u formi teksta, fotografija, audio i video zapisa.
Zašto je teško iskoreniti ovakav vid nasilja? Odgovor leži u anonimnosti na internetu, gde zlostavljači često kriju svoj identitet preko lažnih imena i pseudonima i otežavaju da im se uđe u trag.
Ipak mladi ljudi, koji su najranjivi na ovu kategoriju nasilja, imaju kome da se obrate kada iskuse neki vid zlostavljanja. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija uspostavilo je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 2017. godine, kome najmlađi sugrađani i školarci mogu prijaviti nasilje na broj kontakt centra 19833 ili preko sajta Centra.
Iz Centra navode da je ono za sada jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju i ističu da nakon prijave formiraju predmete slučajeva, odakle ako je potrebno, prosleđuju prijavu nadležnom ministarstvu.
“Formirani su predmeti težih slučajeva onlajn ugrožavanja maloletnika, kao što su: sajberbuling, vrbovanje, pornografija, zloupotreba profila na društvenim mrežama, ucene i pretnje, opasne i lažne igre i zavisnost od novih tehnologija. Radi adekvatnog odgovora na ovakve prijave Centar sarađuje sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om, Ministarstvom prosvete, Centrima za socijalni rad i domovima zdravlja,” navode iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece.
Važno je govoriti o negativnim iskustvima
Postoji pregršt opasnosti na koje dete može naići na internetu smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu dr Marija Vujović.
“Ukoliko jedno dete pristupa internetu bez nadzora roditelja, jasno je da, i potpuno nenamerno, može naići na uznemiravajuće sadržaje, odnosno na sadržaje koji su neadekvatni za određeni uzrast.”
Proferorka Vujović navodi da postoji više dobrih vodiča za roditelje kao što su smernice koje daje Unicef ili projekat Deca i internet – pametno od početka, ali svi oni podrazumevaju uključenost roditelja. Ona ističe i da ranije roditelji nisu možda ni znali kakve opasnosti krije internet, dok je situacija danas drugačija.
“ I roditelji i deca su danas prilično svesni opasnosti lažnog predstavljanja, na primer. Zato je od digitalnih kompetencija možda i važniji, ili bar podjednako važan, odnos roditelj-dete: istraživanja pokazuju da mnoga deca ne povere roditeljima negativna/uznemiravajuća iskustva na internetu/u onlajn komunikaciji, jer misle da će se roditelj ljutiti i da će dobiti zabranu korišćenja interneta. A onda ne dobiju ni pomoć, podršku, usmeravanje,” ističe profesorka Vujović.
Vujović smatra da je za bezbednost dece i tinejdžera izuzetno važan blizak odnos i poverenje između dece i roditelja, kao i digitalne kompetencije.
“Priča bi se tek proširila ako uključimo onlajn maltreriranje, koje se događa i sa kojim pokušavaju da izađu na kraj i deca i roditelji i stručni timovi škola. Nije lako, ali nije ni nemoguće postići bezbednost. Važno je otvoreno govoriti o negativnim iskustvima.”
164 slučajeva nasilja na internetu prosleđeno nadležnim institucijama od 2017. godine
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu od početka svog rada 2017. godine vodi statistiku o svojim predmetima i koje su prijave prosledili drugim institucija.
Kako izveštaj za 2020. godinu još uvek nije podnet, na raspolaganju su informacije do kraja 2019. godine koje pokazuju poražavajuću statistiku:
- Centar je do kraja 2019. godine zaveo 1654 predmeta od kojih je 164 (10%) prosleđeno nadležnim institucijama, a 1490 (90%) su predmeti informisanja i savetovanja.
- Čak 43% dece u Srbiji je zlostavljano na internetu.
- Jedno od četvoro dece je doživelo nasilje na internetu više od jednog puta.
- Digitalno nasillje je doživelo 66% srednjoškolaca i 37% osnovaca.
- Od ukupno 164 prosleđene prijave nadležnim institucijama, MUP -u je prosleđeno 51 predmeta, VTK 64, Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja 37, Domovima zdravlja 8 i Centrima za socijalni rad 4 predmeta.
- Kada se govori o kategorijama prosleđenih predmeta najveći procenat čini “sajberbuliing” ili sajber nasilje sa 23%, zatim idu zloupotreba profila sa 20%, vrbovanje 17%, ucene i pretnje 16%, pornografija 11%, opasne i lažne igre sa 8% i zavisnost sa 5%.
- Od ukupno 1654 predmeta, njih 1490 (90,08%) odnosi se na informisanje i savetovanje.
Svakako je za smanjenje broja prijava internet nasilja presudno da se na mlade utiče na vreme i uz pomoć adekvatnih radionica i edukacija.
Centar za bezbednost dece na internetu se trudi da i edukacijama dece i roditelja radi na prevenciji nasilja i pravilnoj upotrebi interneta. Na edukacijama koje se održavaju i putem sajta i društvenih mreža govori se o opasnostima koje vrebaju decu na internetu i kako ih izbeći.
/ foto: Nacionalni centar za bezbednost dece na internetu
Edukacije o prevenciji održane u 31 osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji u 2019. godini , a u Nišu su se roditelji i deca mogli upoznati sa opasnostima interneta i preventivom nasilja u Srednjoj tehničkoj školi i Osnovnoj školi “Sveti Sava”.
Svi koji žele da prijave nasilje Centru mogu to učinti preko sledećih kanala komunikacije:
- pozivom na broj 19833
- preko mejla bit@mtt.gov.rs
- preko sajta www.pametnoibezbedno.gov.rs
- preko Fejsbuka PAMETNO&BEZBEDNO ili
- preko Instagrama #pametnoibezbedno
Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Digitaliziranje“ koji je finansijski podržao Grad Niš kroz projektno sufinanciranje za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2020. godinu.
